Slučajevi raka su neobično visoki među ljudima srednjih godina na Bliskom istoku, za razliku od zapadnih zemalja gde obično pogađaju ljude najmanje 20 godina kasnije.
Studija prof. Vaela M. Abdel-Rahmana pokazuje da ljudi na Bliskom istoku razvijaju različite vrste raka kada još nisu navršili 50 godina.
Trenutno radi na Koledžu zdravstvenih nauka Univerziteta u Šardži, prof. Abdel-Rahman je bio histopatolog u Egiptu koji je ispitivao tumore i druga tkiva radi tačne dijagnoze raka.
„Pogodilo me previše slučajeva raka, uključujući rak debelog creva, rak dojke, rak kože, rak jetre, rak prostate i mnogi drugi, često kod mladih ljudi ispod 50 godina“, kaže on.
Profesor Abdel-Rahman je bio šokiran visokom incidencijom raka među mladom populacijom „u poređenju sa prilično starošću ovih bolesti na Zapadu, gde su u proseku pogađale ljude 20 godina kasnije“.
Na Bliskom istoku, otkrio je da su „rakovi često dijagnostikovani u uznapredovalom stadijumu i da su slabo reagovali na hemoterapiju, stoga su imali lošu prognozu. Mnogi od ovih pacijenata su umrli ubrzo nakon postavljanja dijagnoze.“
„Mnogi kliničari koji su u to vreme radili u zemljama Bliskog istoka“, tvrdi on, pripisuju ogroman jaz u učestalosti raka i dijagnozi između Istoka i Zapada jednostavno kao deo „etničkih varijacija“.
Međutim, istraživanje dr Abdel-Rahmana pokazuje da faktori životne sredine imaju direktan uticaj na visoku prevalenciju slučajeva raka u jednom regionu u poređenju sa drugim.
„Moje istraživanje koje je upoređivalo finski i egipatski rak debelog creva istaklo je razlike u molekularnim karakteristikama i epigenetskim promenama koje sugerišu različite faktore životne sredine“, dodaje on.
Na primer, on pripisuje prevalenciju raka debelog creva raznim toksinima iz životne sredine, pored starosti i genetike.
Prof. Abdel-Rahman je prethodno obavio opsežna istraživanja o kancerogenim bolestima na Zapadu, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Finsku, gde je vršio laboratorijske testove na morfološke promene u ćelijama i tkivima ljudskog tela.
Na Zapadu, primećuje on, rak se dijagnostikuje obično kod starijih pacijenata i to u ranoj fazi, pružajući najbolju šansu za izlečenje.
Istraživanje pruža epidemiološke dokaze o starosnim razlikama u razvoju različitih vrsta raka u različitim delovima sveta, sugerišući uticaj životne sredine i načina života na razvoj raka.
Pre skoro deset godina, prof. Abdel-Rahman je krenuo u istraživanje kako bi okarakterisao molekularne razlike između karcinoma na Bliskom istoku i na Zapadu, što bi moglo da objasni razlike u učestalosti raka i starosti u kojoj se javlja kod pacijenata.
„Počeo sam da istražujem ovu mogućnost u dubini i na molekularnim nivoima kako bih razumeo ove fenotipove i primenio takvo znanje u programima za prevenciju raka zasnovanim na dokazima“, kaže on.
U svom prvom istraživačkom radu, koji je izradio dok je još radio na Univerzitetu u Helsinkiju, u Finskoj, prof. Abdel-Rahman je prikupio i uporedio kolorektalne tumore sa Istoka i Zapada. Njegov glavni zaključak: karcinomi koji pogađaju oba dela sveta razlikuju se i na „molekularnim nivoima“.
Njegovi nalazi ukazuju na veću incidenciju raka debelog creva u severnoj Evropi i Finskoj u poređenju sa severnom Afrikom i Egiptom, međutim, „problem u Egiptu je sve veća učestalost raka u mladoj dobi i sveukupno povećanje tokom vremena“.
Divergencija je ukazala na razlike u izloženosti životne sredine toksinima i potencijalnim kancerogenima, supstancama koje izazivaju rak kao što su benzol, azbest, nikl, vinil hlorid, radon i kadmijum. Rezultati istraživanja naveli su prof. Abdel-Rahmana i njegove kolege da se „fokusiraju na ulogu zagađivača životne sredine u razvoju raka“.
Faktori životne sredine su, tvrdi on, učinili da i kolorektalni karcinom – rak debelog creva i/ili rektuma – kao i rak dojke postanu opasniji i najrasprostranjeniji.
Ispitivanje uticaja zagađivača životne sredine pomoglo je prof. Abdel-Rahmanu da napravi brojne istraživačke radove u kojima baca svetlo na uzroke i razvoj raka na Zapadu i Bliskom istoku oslanjajući se na tačne podatke o nivoima izloženosti ovim zagađivačima.
Njegovi napori su uključivali objavljivanje preglednog članka literature sa uočljivim razlikama u starosti i učestalosti raka između dva dela sveta.
Da bi pružio široku sliku uzroka, prof. Abdel-Rahman je odlučio da ispita materijale koji utiču na životnu sredinu „kao što je plastifikator poznat kao bisfenol A (BPA) koji se široko koristi u našem svakodnevnom životu za razvoj karcinoma“.
BPA je prisutan u dugoj listi predmeta koje koristimo u svakodnevnom životu, kao što su plastične boce, epoksidne smole koje oblažu neke metalne konzerve za hranu, poklopci flaša u kontejnerima za konzerviranu hranu, računi iz kase i u recikliranom papiru za kopiranje bez kopiranja.
U svom kasnijem istraživanju, u kome je on koautor, prof. Abdel-Rahman je pokazao da „bisfenol A i drugi slični toksični agensi imaju štetne efekte na normalne ćelije dojke koji mogu dovesti do razvoja raka dojke i identifikovao je molekularne mehanizme odgovorne za to dejstvo“.
U novijem koautorskom članku, on je proširio svoje podatke na rak debelog creva i otkrio da „bisfenol A može izazvati i štetne efekte koji dovode do raka debelog creva i rektuma“.
Bisfenol A, poznat pod svojim naučnim akronimom BPA, jedna je od najšire proizvedenih hemikalija na svetu i koristi se prvenstveno u proizvodnji polikarbonatne plastike. Nalazi se u širokom spektru plastičnih proizvoda kao što su plastične poleđine, boce za vodu, neprobojni prozori, poklopci za flaše i cevi za dovod vode.
Polazeći od svojih nalaza istraživanja, prof. Abdel-Rahman trenutno vodi kampanju za ograničavanje upotrebe plastičnih kesa u pokušaju da ograniči njihovo „dobro poznato štetno dejstvo“ i kao deo preventivnih mera za sprečavanje raka debelog creva, dojke, kože, jetre, prostate i njihove incidencije na Bliskom istoku.
Sada je naklonjen istraživanjima kako bi se pozabavio odnosom gojaznosti i raka u još jednom pokušaju da „razume efekat gojaznosti na normalne ćelije i otkrije da li mikrookruženje gojaznosti može predisponirati ćelije da postanu ćelije raka.
„Mnogi različiti tipovi karcinoma su povezani sa viškom telesne težine, kao što su karcinom dojke, debelog creva i rektuma, endometrijuma, jednjaka, žučne kese, želuca, bubrega, jetre, jajnika, pankreasa i štitne žlezde, kao i multipli mijelom.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), gojaznost je svetski problem. Statistika SZO pokazuje da više od 1,9 milijardi odraslih ima prekomernu težinu, a 650 miliona njih je gojazno, uključujući 39 miliona dece mlađe od pet godina.
Razlika između gojaznih i pothranjenih meri se indeksom telesne mase (BMI), koji se odnosi na težinu osobe u kilogramima ili funti podeljenu kvadratom visine u metrima ili stopama.
SZO kaže da gojaznost ubija više ljudi nego nedovoljno kilograma, a na Bliskom istoku, posebno u regionu Zaliva, prevalencija gojaznosti se procenjuje na 17%–48% kod žena i 8%–36% kod muškaraca.
Najnovija medicinska istraživanja povezuju mnoge vrste karcinoma, poput raka dojke, debelog creva i rektuma, endometrijuma, jednjaka, žučne kese, želuca, bubrega, jetre, jajnika, pankreasa i raka štitne žlezde, kao i multipli mijelom sa gojaznošću.
