Velika švedska studija otkrila je paradoks o ljudima kojima je dijagnostikovan preterani strah od ozbiljne bolesti: oni imaju tendenciju da umru ranije od ljudi koji nisu hiperbudni u pogledu zdravstvenih problema.
Hipohondrija, koja se sada naziva anksiozni poremećaj bolesti, retko je stanje sa simptomima koji prevazilaze prosečne zdravstvene brige. Ljudi sa ovim poremećajem ne mogu da se otresu svojih strahova uprkos normalnim fizičkim pregledima i laboratorijskim testovima. Neki mogu više puta menjati doktore. Drugi mogu izbegavati medicinsku negu.
„Mnogi od nas su blagi hipohondri. Ali postoje i ljudi na drugom kraju spektra koji žive u stalnom stanju brige, patnje i razmišljanja o ozbiljnoj bolesti“, rekao je dr Džonatan E. Alpert iz medicinskog centra Montefiore u Nju Jorku.
Ljudi sa ovim poremećajem pate i „važno je shvatiti ga ozbiljno i lečiti“, rekao je Alpert, koji nije bio uključen u novu studiju. Lečenje može uključivati kognitivnu bihejvioralnu terapiju, tehnike opuštanja, edukaciju i ponekad antidepresive.
Istraživači su otkrili da ljudi sa dijagnozom imaju povećan rizik od smrti od prirodnih i neprirodnih uzroka, posebno od samoubistva. Hronični stres i njegov uticaj na telo mogli bi da objasne neke od razlika, napisali su autori.
Studija, objavljena u sredu u JAMA Psichiatri, bavila se „jasnom prazninom u literaturi“, rekao je David Mataik-Cols sa Instituta Karolinska u Švedskoj, koji je vodio istraživanje. „Imali smo sreće“, rekao je on, jer švedski sistem klasifikacije bolesti ima poseban kod za hipohondriju, omogućavajući analizu podataka o hiljadama ljudi tokom 24 godine, 1997-2020.
Starija istraživanja su sugerisala da bi rizik od samoubistva mogao biti manji za ljude sa ovim stanjem, ali „naš predosećaj, zasnovan na kliničkom iskustvu, bio je da bi to bilo netačno“, rekao je Mataik-Cols. U studiji je rizik od samoubilačke smrti bio četiri puta veći za osobe sa dijagnozom.
Oni su pogledali 4.100 ljudi sa dijagnozom hipohondrije i uporedili ih sa 41.000 ljudi sličnih po godinama, polu i okrugu prebivališta. Koristili su merenje koje se zove godine osoba, koje obuhvata broj ljudi i koliko dugo su praćeni.
Ukupna stopa smrtnosti bila je veća kod osoba sa hipohondrijom, 8,5 naspram 5,5 na 1.000 osoba godina. Ljudi sa ovim stanjem umrli su mlađi od ostalih, prosečne starosti od 70 u odnosu na 75 godina. Njihov rizik od smrti od cirkulatornih i respiratornih bolesti bio je veći. Rak je bio izuzetak; rizik od smrti bio je otprilike isti.
Upućivanje preterano anksioznog pacijenta profesionalcima za mentalno zdravlje vodi računa o tome, rekao je Alpert, koji vodi savet za istraživanje Američkog psihijatrijskog udruženja. Pacijenti mogu biti uvređeni, jer osećaju da su optuženi da zamišljaju simptome.
„Potrebno je veliko poštovanje i osetljivost preneti pacijentima da je ovo samo neka vrsta stanja, da ima ime“, rekao je Alpert. „I, na sreću, postoje dobri tretmani.“
