Vreme koje deca provode ispred ekrana često izaziva zabrinutost među roditeljima, a nedostatak jasnih smernica i kontradiktorna istraživanja dodatno otežavaju donošenje informisanih odluka. U cilju pružanja sveobuhvatnijeg pregleda o uticaju ekrana na decu, istraživači su sproveli analizu 217 meta-analiza, obuhvatajući podatke iz 2.451 pojedinačne studije i ukupno više od 1,9 miliona dece i adolescenata uzrasta do 18 godina.
Najznačajniji nalaz ovog istraživanja jeste da je ukupni uticaj ekrana na ishode, kao što su depresija, telesna težina, pismenost i san, bio relativno mali. Kolektivni efekat bio je sličan korelaciji između visine i inteligencije, što implicira da, iako postoji određeni uticaj, on nije dovoljno velik da izazove ozbiljnu zabrinutost.
Jedna od ključnih razlika u ovom istraživanju bila je povezanost opšteg gledanja televizije s lošijim akademskim rezultatima i veštinama pismenosti. Međutim, važno je napomenuti da se ovo odnosi na neograničeno vreme provedeno gledajući televiziju, a ne na određeni sadržaj. Edukativni programi i zajedničko gledanje televizije sa roditeljima pokazali su se korisnim, posebno u razvoju jezičkih veština kod dece.
Kada je reč o društvenim medijima, istraživanje je pokazalo da su povezani sa depresijom, anksioznošću i preuzimanjem rizika. Deca koja provode više vremena na društvenim mrežama imaju veću verovatnoću da će iskusiti probleme sa mentalnim zdravljem.
Ključna poruka istraživanja je da nije samo vreme provedeno ispred ekrana ono što je važno, već i sadržaj i način korišćenja ekrana. Ohrabruje se roditelje da usmere decu ka obrazovnim sadržajima i aktivnostima na ekranu, ali i da im pruže vreme za rekreaciju. Važno je razbiti dugačke periode sedenja pred ekranom fizičkom aktivnošću.
U suštini, istraživanje potvrđuje da su roditeljstvo, prisustvo, kvalitetno provedeno vreme i stvaranje podržavajućeg okruženja ključni faktori za zdrav razvoj dece, nadmašujući uticaj vremena provedenog ispred ekrana.