Nedavna studija sprovedena od strane istraživača sa Univerziteta Drexel, Kalifornijskog univerziteta i Univerziteta Severne Karoline donosi fascinantna otkrića o uticaju obrazovanja baka i deda na biološko starenje njihovih unuka. Istraživanje, objavljeno u uglednom časopisu Social Science and Medicine, pokazuje da unuci čiji su baka i deda završili fakultet imaju sporije biološko starenje u poređenju sa onima čiji preci nisu imali viši nivo obrazovanja.
Studija je analizirala podatke prikupljene tokom tri generacije, uključujući nivo obrazovanja baka i deda, zdravstvene podatke roditelja i epigenetski zasnovano biološko doba njihovih unuka. Epigenetski časovnici, koji koriste bris pljuvačke za analizu DNK metilacije – procesa koji se menja kako telo stari – pokazali su da unuci baka i deda sa fakultetskim obrazovanjem imaju „mlađe“ biološko doba u odnosu na svoje hronološko doba. Ovi rezultati ukazuju na to da socioekonomski faktori, kao što je obrazovanje, mogu imati međugeneracijski uticaj na zdravlje.
Glavni autor studije, dr Agus Surachman, docent na Dornsife školi javnog zdravlja, istakao je da ovo istraživanje daje snažne dokaze o tome kako socioekonomski faktori baka i deda mogu oblikovati zdravstvene putanje njihovih unuka. „Iz studija na životinjama znamo da se zdravlje može preneti na nekoliko generacija, ali sada imamo čvrste podatke o ljudima koji pokazuju da socioekonomski faktori roditelja i baka i deda mogu značajno uticati na zdravlje potomaka,“ rekao je Surachman.
Studija je kontrolisala druge faktore koji mogu uticati na zdravlje deteta, uključujući starost, pol, indeks telesne mase (BMI) i zdravstveni profil majke. Istraživači su takođe ispitivali da li majčino zdravlje može posredovati u vezi između obrazovanja baka i deda i biološkog uzrasta unuka. Otkriveno je da majčino zdravlje objašnjava samo mali deo ove veze, što sugeriše da uticaj obrazovanja baka i deda na zdravlje unuka ide dalje od neposrednog porodičnog okruženja.
Prethodne studije u ovoj oblasti otkrile su da traumatski događaji poput Holokausta ili genocida mogu uticati na metilaciju gena kod preživelih i njihovih potomaka. Ova studija dodatno istražuje kako opšti socioekonomski faktori, kao što je obrazovanje, mogu imati sličan uticaj na opštu populaciju. Autori studije navode da je nivo obrazovanja roditelja i baka i deda koristan pokazatelj socioekonomskog statusa i izloženosti socijalnim stresorima tokom ranog života.
Ova otkrića otvaraju nove perspektive za razumevanje kako društveni faktori i obrazovanje mogu oblikovati zdravlje kroz generacije. „U Sjedinjenim Državama često prenaglašavamo individualnu odgovornost kada je u pitanju zdravlje, ali stvarnost je mnogo složenija. Neki faktori su jednostavno van naše kontrole, kao što su genetika i nasledna epigenetika,“ zaključuje Surachman.
Istraživački tim planira da nastavi proučavanje ove kohorte kako bi dodatno istražio kako obrazovanje baka i deda i roditelja utiče na zdravlje potomaka kada oni dostignu odraslo doba. Iako su rezultati ove studije značajni, autori upozoravaju da je potrebno više istraživanja kako bi se u potpunosti razumeo širok spektar faktora koji oblikuju zdravlje i biološko starenje mladih.
