Prema preliminarnom istraživanju koje će biti predstavljeno na naučnim sesijama Američkog udruženja za srce 2023, održanim od 11. do 13. novembra u Filadelfiji, traumatski događaji doživljeni u detinjstvu mogu povećati negativne efekte previše ili premalo sna na kardiovaskularno zdravlje dece.
Analiza više od 100.000 dece u SAD pokazala je da više od jedne trećine njih nije dobilo količinu dnevnog sna koju preporučuje Life’s Essential 8 Američkog udruženja za srce, a to je 10-16 sati sna u 24 sata, uključujući dremke za deca od pet godina i mlađa; 9–12 sati svakog dana za decu uzrasta od šest do 12 godina; i 8-10 sati za decu uzrasta od 13 do 18 godina.
Prema Life’s Essential 8, nedovoljno ili prekomerno spavanje je ključni faktor rizika za suboptimalno kardiovaskularno zdravlje. Ova studija je među prvima koja ispituje prevalenciju nedovoljnog ili prekomernog trajanja sna među mladima koristeći Life’s Essential 8 alatku za procenu zdravlja.
Prethodna istraživanja su takođe otkrila da su štetna iskustva iz detinjstva povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i/ili moždanog udara kasnije u životu.
Neželjena iskustva iz detinjstva su potencijalno traumatični događaji koji mogu uticati na zdravlje i dobrobit. U ovoj studiji, traumatski događaji su uključivali razvod roditelja; smrt ili zatvor roditelja; doživljava nasilje; živeti sa osobom koja je zavisna od alkohola ili droga ili ima mentalno zdravlje; fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje; ili nepravedan tretman zbog njihove rase, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta.
Istraživači su ispitali podatke iz Nacionalnog istraživanja zdravlja dece 2018–2019 i 2020–2021 kako bi istražili povezanost trajanja sna sa brojem prijavljenih negativnih iskustava u detinjstvu među decom u SAD.
Ankete su uključivale demografska pitanja o deci i široka pitanja o njihovom zdravlju i ponašanju, kao io njihovom domaćinstvu. Roditelji ili staratelji su odgovorili sa da ili ne o tome da li je njihovo dete ikada doživelo neki od traumatskih događaja sa liste, da li je domaćinstvo iskusilo finansijske teškoće od rođenja deteta i koliko sati je njihovo dete spavalo većinu radnih dana.
„Sticanje više uvida u kvalitet sna dece i adolescenata može pružiti dragoceno razumevanje u vezi sa vezom između nepovoljnih iskustava iz detinjstva i sna“, rekao je glavni autor studije MinKjoung Song, dr., R.N., F.N.P., FAHA, vanredni profesor na Škola medicinskih sestara Univerziteta u Oregonu za zdravlje i nauku.
„Deca koja spavaju premalo ili previše će verovatno nastaviti da nemaju pravu količinu sna u odraslom dobu, a rana intervencija može biti neophodna za borbu protiv progresivnih negativnih efekata koje suboptimalni san može imati na kardiovaskularne i druge metaboličke procese.
Analiza je utvrdila:
„Ovi nalazi ukazuju na to da traumatski događaji doživljeni tokom detinjstva mogu pojačati štetne efekte nedovoljnog ili prekomernog sna na zdravlje srca“, rekao je Song. Ona je naglasila da ovi rezultati naglašavaju važnost razumevanja zdravstvenih radnika i integrisanja nege zasnovane na traumi u svoju kliničku praksu, kao i za buduća istraživanja o razvoju otpornosti, emocionalne podrške i pozitivnih odnosa, posebno za decu koja su doživela traumatske događaje.
„Slično, roditelji i staratelji treba da budu svesni da je neadekvatan san povezan sa negativnim ishodima kardiovaskularnog zdravlja“, dodala je ona.
Pozadina studija i detalji:
Studija je imala nekoliko ograničenja. Oslanjalo se na upitnike ankete koje su popunjavali roditelji ili staratelji, čiji rezultati možda nisu toliko tačni zbog pristrasnosti prisećanja – grešaka koje se javljaju kada se učesnici ne sećaju ili se pogrešno sećaju prethodnih događaja – i mogućeg nedovoljno izveštavanja ili preteranog izveštavanja informacija od to su njihova mišljenja i perspektiva deteta nasuprot detetove sopstvene perspektive.
Pored toga, pošto podaci uključuju samo informacije iz samo jednog trenutka, što znači da ovi nalazi ne mogu potvrditi uzročnu vezu između nepovoljnih iskustava iz detinjstva i trajanja sna.
„Studija je otkrila da traumatični događaji pogoršavaju efekte lošeg sna na zdravlje dece, i nisam iznenađen tim nalazima. Toliko toga što svakodnevno doživljavamo utiče na kvalitet i trajanje našeg sna“, rekla je Carissa Baker- Smit, M.D., M.P.H., M.S., FAHA, direktor pedijatrijske preventivne kardiologije u Dečijoj bolnici Nemours u Vilmingtonu, Delaver, i koautor naučne izjave Udruženja za 2023. o pedijatrijskoj primarnoj hipertenziji.
„Roditelji treba da shvate da naše mentalno zdravlje igra izuzetno važnu ulogu u načinu na koji spavamo i o kvalitetu i trajanju našeg sna. Ako deca doživljavaju promene u mentalnom zdravlju, poput depresije ili anksioznosti, to su važne stvari o kojima treba razgovarati, da se obratimo i da radimo na rešavanju“.
