Tovana Luni, 53-godišnjakinja iz Alabame, postala je najnoviji primalac genetski uređenog svinjskog bubrega, čime je postala jedina živa osoba na svetu koja je primila organ životinje. Ova transplantacija, koja je obavljena u njujorškoj bolnici NIU Langone, daje novu nadu u oblasti ksenotransplantacije – presađivanja organa iz jedne vrste u drugu. Ova vrsta transplantacije je godinama bila naučni cilj, a nedavni napredak u genetskom inženjeringu omogućio je da postane realnost.
Luni je prethodno 1999. godine donirala bubreg svojoj majci, ali je nekoliko godina kasnije preostali bubreg otkazao zbog komplikacija tokom trudnoće. Tokom poslednjih osam godina, Luni je bila na dijalizi zbog hronične bolesti bubrega izazvane visokim krvnim pritiskom, a njeno stanje se značajno pogoršalo kada je njen imuni sistem stvorio visoke nivoe antitela, čineći pronalaženje kompatibilnog donora vrlo teškim.
Nakon što su konvencionalni putevi za transplantaciju bili blokirani, Luni je pristala da se priključi kliničkom ispitivanju ksenotransplantacije i 25. novembra podvrgnuta je sedmočasovnoj operaciji koja je bila uspešna. Organ je genetski modifikovan tako da je u njemu izvršeno deset izmena, čime je postao kompatibilniji sa ljudskim organizmom. Iako je prethodna istraživanja imala ograničen uspeh, Luni je pokazala prve znakove oporavka.
„Presrećan sam i blagosloven što sam dobio ovu drugu šansu za život“, rekao je Luni, naglašavajući koliko je presrećna što je nakon osam godina ponovo u mogućnosti da normalno funkcioniše, uključujući i to da je ponovo počela da ide u toalet, što nije mogla tokom svog vremena na dijalizi.
Ovaj uspeh predstavlja treći put da je genetski modifikovani svinjski bubreg presađen u čoveka koji nije bio u fazi moždane smrti. Prvi slučaj je bio Rik Slejman, koji je preminuo dva meseca nakon transplantacije, dok je drugi primalac, Liza Pizano, morala da se oprosti od organa nakon 47 dana, a kasnije je preminula.
Iako su Luni bili potrebni visoki nivoi pažnje i praćenja od strane lekara, tim koji je izvršio operaciju izrazio je optimizam, smatrajući da će ona, uz odgovarajući režim lekova i medicinsku pažnju, uskoro moći da se vrati kući.
Ova transplantacija ne samo da predstavlja veliki napredak u oblasti ksenotransplantacije, već otvara i novu nadu za one koji čekaju transplantaciju organa, jer bi ova tehnologija mogla pomoći u rešavanju ozbiljnog nedostatka donorskih organa širom sveta.
