Prenos zdravih bakterija sa jedne osobe na drugu putem ‘fekalne transplantacije’ mogao bi se koristiti za poboljšanje simptoma Parkinsonove bolesti.
U nedavnom kliničkom ispitivanju, transplantacije fekalne mikrobiote (FMT) od zdravih donatora u pacijente u ranoj fazi Parkinsonove bolesti dovele su do blagog, ali značajnog poboljšanja motoričkih simptoma koji uključuju drhtanje i probleme sa ravnotežom tokom godine.
Istraživački tim iz Belgije smatra da bi se srodni tretmani mogli razviti kako bi se usporio napredak Parkinsonove bolesti, a možda čak i preokrenuo.
„Naši rezultati su zaista ohrabrujući“, kaže neurolog Arnout Brigeman sa Univerziteta u Gentu.
„Posle dvanaest meseci, učesnici koji su primili transplantaciju zdrave donatorske stolice pokazali su značajno poboljšanje u njihovom motoričkom rezultatu, što je najvažnija mera za Parkinsonove simptome.
Sklonite pogled ako ste malo gadljivi: transplantacija izmeta je primenjena kroz nos pacijenata sa Parkinsonovom bolešću da bi stigla do njihovog tankog creva. Iskustvo ne najprijatnije zvuči, ali za one sa ovim stanjem moglo bi biti vredno toga da zaustave bolest u svojim stazama.
Ukupno je lečeno 46 pacijenata; 22 sa fekalnim transplantacijama od zdravih ljudi i 24 sa placebom. Praćenje je sprovedeno do godinu dana nakon transplantacije, a poboljšanja su bila primetna tek nakon 6 meseci. Istraživači smatraju da bi poboljšanje simptoma moglo biti povezano sa promenama u kretanju creva, iako je potrebno više istraživanja da bi bili sigurni.
Nisu to bili samo motorni simptomi: oni koji su dobili transplantaciju bakterije takođe su pokazali merljivo sporiji razvoj zatvora, koji često dolazi zajedno sa napredovanjem Parkinsonove bolesti.
„Naša studija daje obećavajuće nagoveštaje da FMT može biti vredan novi tretman za Parkinsonovu bolest“, kaže biotehnolog Roosmarijn Vandenbrouke iz VIB-UGent Centra za istraživanje upale.
„Potrebno je više istraživanja, ali ono nudi potencijalno siguran, efikasan i isplativ način za poboljšanje simptoma i kvaliteta života za milione ljudi sa Parkinsonovom bolešću širom sveta.
Iako postoji mnogo toga što još uvek ne razumemo o Parkinsonovoj bolesti, prethodna istraživanja su pokazala da ona može biti povezana sa značajnim promenama u mikroflori creva. Smatra se da nakupine proteina koje se formiraju u crevima mogu da putuju uz vagusni nerv i da povećaju rizik od neurodegeneracije odgovorne za Parkinsonovu bolest. Ako mešavina creva utiče na ovaj proces, pronalaženje prave mešavine bi u najmanju ruku moglo da smanji ozbiljnost oštećenja.
Međutim, sa trilionima bakterija koje žive u svim našim želucima, pokušaj da se otkrije njihov jedinstveni uticaj na Parkinsonovu bolest biće težak. Ono što možemo reći je da su naučnici sve bliže otkrivanju šta se dešava.
„Naš sledeći korak je sada da dobijemo finansijska sredstva kako bismo pokušali da utvrdimo koje bakterije imaju pozitivan uticaj“, kaže biohemičar Debi Laukens sa Univerziteta u Gentu.
„Ovo bi moglo dovesti do razvoja bakterijske pilule ili druge ciljane terapije koja bi mogla zameniti FMT u budućnosti.“
