Transformisanje ranog učenja kroz radoznalost i interesovanje

Transformisanje ranog učenja kroz radoznalost i interesovanje

Ključ za jačanje kognitivnog i emocionalnog razvoja deteta leži u promovisanju aktivnog interesovanja za teme ili aktivnosti, otkrili su istraživači sa Univerziteta Grifit.

Studija, objavljena u Ranom razvoju i brizi o deci, bavila se načinima na koje je radoznalost evoluirala u trajno interesovanje i dovela do dugoročne kulture učenja.

Studija je tokom tri godine uključivala 57 dece uzrasta od 4 do 5 godina u dvonedeljne programe obogaćivanja za 15 odvojenih tema, kako bi stekli uvid u to kako mala deca razvijaju interesovanje za neku temu.

Vodeći istraživač, dr Krista van Asvegen sa Grifitove škole za obrazovanje i profesionalne studije, rekla je da su rane godine deteta veoma osetljiv period razvoja.

„Mala deca su po prirodi radoznala, ali radoznalosti je potrebna iskra — nešto što izaziva interesovanje“, rekla je ona. „Te godine su najvažnije za razvijanje interesovanja, jer je mozak najpodatljiviji i upečatljiviji.

Istraživanje je pokazalo da je početna iskra radoznalosti obično dolazila iz društvene interakcije sa roditeljem, starateljem, bakom i dedom, učiteljem ili prijateljima, pri čemu su ovi kontakti davali početnu „udicu“ tako što su dele nešto zanimljivo sa detetom.

Na primer, roditelji bi mogli da izazovu iskru interesovanja za ptice tako što bi ukazivali na različite vrste ptica u bašti ili parku, govoreći detetu ime svake ptice i skrećući njihovu pažnju na poziv svake ptice.

„Postoje dva važna dela za razvijanje autentičnog interesovanja za neku temu — znanje i emocije“, rekao je dr van Asvegen. „Znanje znači namerno pružati deci terminologiju i osnovne koncepte koji će im omogućiti da dele ideje i misli o određenim temama, podržavajući kognitivni razvoj.

„Emocije ih podstiču da osete nešto u vezi sa temom, kao što su ptice u prethodnom primeru, a doživljavajući osećanja čuđenja, strahopoštovanja, saosećanja ili jednostavne radosti i oduševljenja, deca uče da brinu o temi, povećavajući njenu vrednost i svoje vezu sa njim, što podržava emocionalni razvoj.“

Iskustva iz stvarnog života sa porodicom i prijateljima su neophodna, ali istraživanje je istaklo vrednost različitih materijala za učenje, uključujući slike, priče, dokumentarne filmove, umetnost i muziku u daljem razvoju interesovanja.

Takođe je otkrio da postoji velika vrednost u promovisanju interesovanja za širok spektar tema, pri čemu je dr van Asvegen naglasio potrebu da se nastavnici usredsrede na razvoj interesovanja u ranim godinama, jer je to obezbedilo mnoga polazišta za učenje i mrežu znanja iz kojim bi se dete moglo snalaziti u svetu.

„Dok ekstrinzična motivacija u početku pokreće interesovanje, deca prelaze na unutrašnju motivaciju kako se njihova radoznalost produbljuje, što ih navodi da samostalno traže odgovore i postavljaju pitanja“, rekla je ona. „Što je detetu neka tema postajala zanimljivija, to bi više pitanja postavljalo ili tražilo odgovore samostalno, što bi dovelo do ciklusa ponovljenog angažovanja i kulture učenja.“