Nedavna otkrića o dijagnozi karcinoma princeze od Velsa naglašavaju ključni aspekt otkrivanja raka – ponekad tihu prirodu bolesti.
Tihi karcinomi su oni bez uočljivih simptoma. Oni predstavljaju jedinstven izazov u ranom otkrivanju i lečenju.
Suprotno uobičajenoj percepciji, rak ne najavljuje uvek svoje prisustvo kroz očigledne simptome ili očigledne znakove. Mnogi ljudi slučajno dobiju dijagnozu raka, kada se otkrije tokom rutinskih medicinskih pregleda ili istraga zbog nepovezanih zdravstvenih problema — kao što se čini da je slučaj i sa princezom i sa kraljem Čarlsom III.
Iako čak i tihi kanceri ponekad mogu biti agresivni i brzo napredovati, oni takođe mogu ostati u stanju mirovanja godinama ili čak decenijama. Neki karcinomi prostate, dojke i štitne žlezde, na primer, često evoluiraju sporo bez očiglednih simptoma ili se šire izvan prvobitnog područja.
Istraživanja sugerišu da se neki od ovih karcinoma preterano leče. Ponekad je pacijente najbolje ostaviti na miru ili tretirati mnogo nežnije, možda čak i bez medicinske intervencije, koristeći strategiju „gledaj i čekaj“. Ovaj pristup se može primeniti kod raka prostate kod starijih, na primer.
Značaj rane dijagnoze
Šta god da je rak, uvek je važno da se dobije rana dijagnoza – a za tihe vrste raka, ovo je očigledno izazov.
Neki simptomi karcinoma mogu biti nejasni i lako ih je zameniti za benigne bolesti. Umor, neobjašnjivi gubitak težine i uporni bol su među nespecifičnim simptomima koji mogu signalizirati osnovni malignitet. Ali takvi simptomi se mogu pogrešno protumačiti ili lako odbaciti, što doprinosi odloženoj dijagnozi i lečenju.
Srećom, u mnogim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, imamo skrining testove za bolesti poput raka dojke ili debelog creva, kako bismo povećali ranu dijagnozu.
Rana dijagnoza je ključni faktor za uspešno lečenje raka. Otkrivanje raka u njegovoj tihoj fazi pruža priliku za ranu intervenciju i poboljšane ishode. Otkrivanje asimptomatskih karcinoma putem dijagnostičkog snimanja ili skrining testova naglašava važnost ovih proaktivnih mera zdravstvene zaštite.
Identifikovanje raka u ranoj fazi znači da je bolest ograničena na mesto porekla, manja i potencijalno lakša za izlečenje. Dijagnostikovanje manjeg raka često znači da ako je operacija potrebna, to može biti manje invazivna operacija. Takođe može postojati manja šansa da će vam trebati postoperativna preventivna hemoterapija, kako bi se obrisale sve zaostale ćelije.
Kolorektalni karcinom (CRC) je dobar primer koji pokazuje kritičnu važnost skrininga. Studije pokazuju da je veća verovatnoća da će pacijenti koji učestvuju u skriningu CRC-a, kao što su kolonoskopije ili testovi koji traže krv u stolici, biti dijagnostikovani dok su asimptomatski i da imaju pozitivniju prognozu nakon lečenja. Oni kojima je dijagnostikovan CRC nakon pokazivanja simptoma, kao što su rektalno krvarenje ili promene u navikama creva, imaju tendenciju da imaju naprednije tumore i lošije ishode.
Inicijative javnog zdravlja koje imaju za cilj podizanje svesti o važnosti i skrininga raka i prepoznavanja simptoma igraju ključnu ulogu u smanjenju dijagnostičkih kašnjenja. Osnaživanje ljudi da se angažuju u preventivnim merama zdravstvene zaštite kao što su vakcinacije protiv HPV-a i promene u načinu života koje smanjuju rizik može olakšati rano otkrivanje i intervenciju, potencijalno menjajući putanju bolesti.
Najnovija dostignuća u dijagnostičkim tehnologijama, često poznata kao „otkrivanje biomarkera“, obećavaju da će poboljšati stopu ranog otkrivanja i poboljšati strategije lečenja tihih karcinoma. Od molekularnog profilisanja do tehnika tečne biopsije (testovi krvi za dijagnozu raka), inovativni pristupi preoblikuju pejzaž dijagnoze raka, nudeći nove puteve za personalizovanu i preciznu medicinu.
Na primer, radio sam sa timom koji je koristio testove krvi za identifikaciju karcinoma kod više od 1.000 žena opozvanih nakon skrininga za mamografiju. Pogledali smo DNK koju ćelije tumora oslobađaju — takozvanu DNK bez ćelija — i takođe metabolomiju (retki markeri koji se odnose na metabolizam u krvi). Iz ovih informacija smo pronašli zdrave pacijente, benigne bolesti, predkancer i rak dojke. Iako postoji sve veća svest i upotreba ovog pristupa u Evropi, on nije standard u Velikoj Britaniji.
Asimptomatski karcinomi predstavljaju veliki izazov za brigu o pacijentima. Ali, ohrabrujući pacijente da usvoje preventivne stilove života i da se uključe u skrininge i testove, asimptomatski karcinom ne mora da predstavlja skrivenu pretnju po zdravlje.
