Gojaznost se često smatra jednim od najvažnijih faktora u verovatnoći rane smrti, ali novi pregled otkriva da kardiorespiratorna kondicija zapravo ima veći uticaj na rizik od smrtnosti i naše dugoročno zdravlje.
Drugim rečima, dok je gojaznost povezana sa mnogim zdravstvenim problemima, biti u formi je važnije od toga da budete „mršavi“ kada je u pitanju duži život i zdravlje. Nalazi bi mogli biti razlog za preuređenje strategija i tretmana javnog zdravlja.
„Kao društvo, težimo da izjednačimo telesnu težinu ili debljinu sa zdravstvenim statusom“, kaže kineziolog Nejtan Veldrajer sa Univerziteta Virdžinija.
„Naša studija, koja sadrži najveći i globalno najreprezentativniji uzorak do sada, zajedno sa rigoroznijom statističkom analizom u poređenju sa prethodnim istraživanjem, ima za cilj da promeni perspektivu o odnosu između fitnesa i telesne masti.
Istraživači iz SAD i Velike Britanije sakupili su i analizirali podatke iz 20 studija objavljenih u periodu od 1980. do 2023. godine, sa ukupnom veličinom uzorka od 398.716 učesnika. Sve studije su uključivale podatke o indeksu telesne mase (BMI), kardiorespiratornoj kondiciji i riziku od smrtnosti.
Tim je otkrio da je rizik od rane smrti za osobe sa gojaznošću koji su bili u formi sličan riziku kod ljudi koji su klasifikovani kao sposobni i normalne težine. Štaviše, gojaznost i kondicija su u proseku značili duži život od normalne težine i nesposobnosti.
Iako podaci ne pokazuju da je kondicija jedini faktor koji je uključen, oni naglašavaju koliko je ona važna za naše ukupno zdravlje. Ovo je u skladu sa prethodnim istraživanjima koja su povezivala usaglašenost sa nižim rizikom od smrtnosti, mada je takođe vredno napomenuti da smo svi različiti kada je reč o tome kako vežba utiče na naša tela.
Ispostavilo se da je kondicija daleko važnija od debljine kada je u pitanju rizik od smrtnosti, kaže fiziolog Sidarta Angadi sa Univerziteta Virdžinija.
„Vežbanje je više od načina da se troše kalorije. To je odličan ‘lek’ za optimizaciju opšteg zdravlja i može u velikoj meri smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti od svih uzroka za ljude svih veličina.“
Istraživači ne odbacuju zdravstveni teret gojaznosti: oko 1 od 8 ljudi u svetu sada odgovara definiciji gojaznosti, a broj raste. On stvara sve vrste pritisaka na telo i povećava rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2, raka, moždanog udara i bolesti srca, jetre i bubrega.
Međutim, veza između gojaznosti i rizika od rane smrti nije jasna. Tim koji stoji iza ovog pregleda želi da vidi veći naglasak na vežbanju i fizičkoj aktivnosti, a manje na metodama gubitka težine.
„Ponavljajući ciklusi gubitka i dobijanja na težini – jo-jo dijeta – povezani su sa brojnim zdravstvenim rizicima koji se mogu uporediti sa rizikom od same gojaznosti“, kaže fiziolog za vežbanje Glen Gasser, sa Univerziteta u Arizoni.
„Poboljšanje kardiorespiratornog, odnosno aerobnog, fitnesa može pomoći da se izbegnu štetni zdravstveni efekti.
