Kajanje se dugi niz godina smatralo najtežom nuspojavom tetovaža. Ali nova studija Kristel Nilsen, vanrednog profesora medicine rada i zaštite životne sredine sa Univerziteta Lund, sugeriše da bi moglo biti mnogo gorih stvari o kojima treba brinuti od toga.
Tetovaže su sada glavno sredstvo za izražavanje identiteta ili slavljenje prekretnica u životu. Ipak, vrlo malo se zna o dugoročnim efektima na zdravlje. Opasne hemikalije u mastilu za tetoviranje privukle su pažnju u Evropi tokom poslednjih deset godina. Paralelno, istraživanja su pokazala da mastilo koje se ubrizgava u kožu ne ostaje tamo.
Telo percipira mastilo za tetoviranje kao nešto strano što treba da se ukloni, a tetoviranje izaziva imuni odgovor koji dovodi do toga da veliki deo čestica mastila završava u limfnim čvorovima. Ali poslednji deo slagalice je nedostajao: kako mastilo za tetoviranje deponovano u limfnom sistemu utiče na zdravlje ljudi?
Da bi se povezale tačke, Kristel Nilsen i njene kolege na Univerzitetu Lund, Švedska, sproveli su veliku studiju kako bi odgovorili na pitanje da li tetovaže mogu povećati rizik od malignog limfoma, retkog oblika raka koji pogađa bela krvna zrnca (limfocite). Studija je nedavno objavljena u časopisu eClinicalMedicine.
Sa populacijom u kojoj je više od jednog od pet tetoviranih, Švedska je jedna od zemalja sa najviše tetoviranja na svetu. Zemlja takođe ima dugu tradiciju vođenja registara stanovništva, na primer, Nacionalni registar raka uključuje sve sa dijagnozom raka.
Studija je obuhvatila sve u Švedskoj kojima je dijagnostikovan limfom u dobi od 20 do 60 godina između 2007. i 2017. Za svaku osobu sa limfomom, identifikovane su tri nasumične osobe istog pola i starosti, ali bez limfoma („kontrole“ koristi se za poređenje).
Učesnici su odgovarali na upitnik o nekoliko faktora životnog stila, a oni koji su bili tetovirani su pitani o veličini tetovaže, godinama kada su tetovirali i bojama tetovaže. Studija je obuhvatila 5.591 osobu (1.398 slučajeva i 4.193 kontrole).
Otkriveno je da su tetovirani ljudi imali 21% veći rizik od limfoma od ljudi bez tetovaža nakon što su uračunati pušački status i nivo obrazovanja (oba su faktori koji mogu biti povezani sa tetoviranjem i razvojem limfoma).
Važno je imati na umu da je limfom veoma retka bolest i da se povećanje rizika odnosi na veoma nizak početni rizik. Prema Nacionalnom odboru za zdravlje i dobrobit, 22 od 100.000 ljudi u starosnoj grupi od 20 do 60 godina je u Švedskoj 2022. godine imalo dijagnozu limfoma.
Činilo se da veličina tetovaža nije bitna. Važno je bilo vreme – koliko dugo su učesnici imali svoje tetovaže. Činilo se da je rizik veći za nove tetovaže (primljene u roku od dve godine) i za starije tetovaže (primljene pre više od deset godina).
Nije prikladno davati bilo kakve preporuke za tetovaže na osnovu ove jedne studije. Potrebno je više istraživanja pre nego što to može biti učinjeno. Ali ono što istraživanje pokazuje jeste da je za ljude sa tetovažama važno da budu svesni da tetovaže mogu imati zdravstvene posledice i da treba potražiti medicinsku pomoć ako se osete bilo kakvi simptomi koji mogu biti povezani sa tetovažom.
Čini se da je trend tetovaža tu da ostane. Kako će ljudi nastaviti da se tetoviraju, društvena je odgovornost da se pobrine da se to može učiniti što je bezbednije moguće.
Jasno je da postoji potreba da se zadubimo dublje da bismo razumeli zdravstvene implikacije tetovaža. Trenutno, Kristel Nilsen i njene kolege završavaju paralelne studije o dve vrste raka kože i spremaju se da započnu nova istraživanja kako bi otkrili da li postoji povećan rizik od stanja povezanih sa imunološkim sistemom, kao što su bolesti štitne žlezde i sarkoidoza.
