Naučna istraživanja se često sprovode na blizancima, jer se praćenjem promena kod ljudi sa istim genetskim zapisom može donekle isključiti uloga genetike. Biostatičar sa Univerziteta Južne Danske, Signe Bedsted Klemensen, i njene kolege sproveli su dve studije na blizancima kako bi ispitali uzroke kancera kože. Prva studija obuhvatila je 2.367 nasumično odabranih blizanaca.
Tokom istraživanja, otkriveno je da tetovirani ljudi imaju četiri puta veći rizik od kancera kože. U drugoj studiji, upoređeni su tetovirani blizanci sa onima koji nemaju tetovaže, pri čemu je rizik od razvoja kancera kod tetoviranih blizanaca bio između 33 i 62 odsto veći. Rizik je bio posebno izražen kod onih sa tetovažama većim od dlana.
Važno je napomenuti da su karcinomi poput limfoma prilično retki, što znači da ovo povećanje dolazi od niske osnovne vrednosti. Iako rezultati sugerišu povezanost, to nije dokaz da tetovaže izazivaju kancer. Moguće je da su ljudi koji se tetoviraju već izloženi većem riziku zbog drugih faktora.
Klemensen objašnjava da u studiji nije uočena jasna povezanost između kancera i specifičnih boja mastila, ali to ne znači da boja nije bitna. Istraživanja su pokazala da mastilo može sadržati potencijalno štetne materije, a crveno mastilo češće izaziva alergijske reakcije.
Iako tetoviranje postoji u nekim kulturama hiljadama godina, posledice po zdravlje još uvek nisu dobro poznate. Hematolog Henrik Frederiksen ističe da se čestice mastila nakupljaju u limfnim čvorovima, što može izazvati stalnu reakciju imunog sistema.
Izveštaj Evropske komisije iz 2016. godine pokazao je da većina mastila za tetoviranje nije odobrena za upotrebu u kozmetici, a neka se smatraju kancerogenim tokom degradacije. Pre nego što se odlučite na tetoviranje, važno je razmotriti vrste mastila i proveriti zdravstvene probleme, poput psorijaze, jer tetoviranje može pogoršati stanje. Istraživanje je objavljeno u BMC Public Health.
