Imunska aktivacija kod trudnice može imati negativne efekte na razvoj mikroglije mozga fetusa – ili imunih ćelija makrofaga u mozgu – i čak dovesti do neurorazvojnih poremećaja kod novorođenčadi.
Nije moguće pratiti kako se mikroglija razvija u fetalnom mozgu, ali nova istraživanja pokazuju da zdravlje fetalnih makrofaga u placenti može delovati kao indikator zdravlja mikroglije fetalnog mozga.
Istraživanje su vodili istraživači iz Opšte bolnice u Masačusetsu i objavljeno je u časopisu Izveštaji ćelija.
„Ako možemo da koristimo fetalne placentalne makrofage kao surogat ćelijski tip ili biomarker za programiranje mikroglijala mozga fetusa, imamo priliku da identifikujemo tu decu sa najvećim rizikom od izloženosti in utero imunoaktivacije. Rano identifikovanje ove dece stvara potencijal za intervenciju tokom ključni razvojni prozori za poboljšanje uticaja te izloženosti trudnoći“, rekla je viši autor Andrea Edlov, MD MSc, vanredni profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivne biologije i specijalista za medicinu majke i fetusa u Opštoj bolnici u Masačusetsu. Dr Edlov je takođe istraživač MGH.
Primeri izlaganja koja aktiviraju imunitet tokom trudnoće uključuju bakterijske i virusne infekcije, metaboličke upale usled gojaznosti i dijabetesa, toksine iz životne sredine i stres majke. Edlov i njene kolege su procenile placentne makrofage u mišjem modelu gojaznosti izazvane ishranom majke.
Jednoćelijsko RNK sekvenciranje placentnih makrofaga fetusa miša (ili Hofbauerovih ćelija) otkrilo je slične potpise ekspresije gena kao mikroglija fetusa u mozgu tokom normalnih uslova, kao i kao odgovor na gojaznost izazvanu ishranom majke.
Zanimljivo je da je pol fetusa uticalo na to kako gojaznost majke utiče na placentu i mozak fetusa. Konkretno, muški placentni makrofagi i mikroglija fetalnog mozga imali su veći broj gena disregulisanih gojaznošću majke i više neuroinflamatorne signalizacije nego ženske ćelije.
Kada su istraživači uporedili svoje podatke o miševima sa objavljenim skupovima podataka o ljudima, pronašli su očuvane obrasce ekspresije gena u placentnim makrofagima kod miševa i ljudi, što sugeriše da njihovi nalazi kod miševa mogu imati kliničke implikacije na ljude.
„Ovaj rad je obećavajući početak za korišćenje fetalnih placentnih makrofaga kao biomarkera za programiranje mikroglijala mozga fetusa u različitim izloženostima majke, i mogao bi da predstavlja osnovu za kreiranje personalizovanih fetalnih modela neurorazvoja koristeći ćelije iz placente koje su lako dostupne na rođenje“, rekao je Edlou.
