Merenje nivoa homocisteina — aminokiseline — u krvi može pomoći da se predvidi rizik osobe od razvoja opstruktivne apneje u snu, poremećaja koji se karakteriše ponavljajućim prekidima disanja usled opuštanja mišića grla tokom spavanja. Ovaj jednostavan test krvi takođe može pomoći kliničarima da procene da li će pacijent sa blagim ili umerenim oblikom poremećaja verovatno razviti teški oblik, prema studiji koju su u Brazilu sproveli istraživači sa Instituta za spavanje i Federalnog univerziteta u Sao Paulu ( UNIFESP).
Studija je objavljena u European Archives of Oto-Rhino-Laringology.
„Još ne znamo da li apneja izaziva porast nivoa homocisteina u krvi ili porast nivoa ove aminokiseline izaziva tešku apneju. Naša hipoteza je da je to dvosmerna korelacija“, kaže Monika Levi Andersen, profesor na UNIFESP i poslednji autor članka.
„Bila bi dobra ideja da više lekara svih specijalnosti uključi test na homocistein u krvni test koji je propisan za preglede ljudi starijih od 40 godina. To je jednostavno i jeftino za SUS [Sistema Unico de Saude, brazilska javna zdravstvena služba] Rezultati bi u najmanju ruku mogli pružiti više informacija o ovoj korelaciji.
Homocistein je dugo bio zabrinut za kardiologe jer postoje jaki dokazi da abnormalno visoki nivoi aminokiseline (hiperhomocisteinemija), odnosno više od 15 mikromola po litru krvi (µmol/l), mogu izazvati promene u zidovima krvnih sudova i pogodovati razvoj koronarne bolesti, tromboze, srčanog i moždanog udara.
„Nedostatak vitamina B-kompleksa, posebno B6, B9 i B12, predisponira osobu za hiperhomocisteinemiju. Jedenje hrane koja sadrži ove vitamine ili uzimanje kao suplementa može biti strategija za modulaciju nivoa aminokiselina u krvi“, objašnjava Vanessa Cavalcante -Silva, postdoktorski istraživač na UNIFESP-u i prvi autor članka.
Epidemiološku studiju spavanja („Episono“) već više od 15 godina vodi Serđo Tufik, takođe profesor na UNIFESP-u, kako bi saznao više o kvalitetu sna i uticaju poremećaja sna na zdravlje ljudi koji žive u gradu Sao Paulo. .
Podaci za 2007. godine, koje je grupa objavila u drugom članku, pokazali su da 42% hrče tri puta nedeljno ili više, a skoro 33% ima apneju u snu.
Pored pritužbi članova porodice na glasno hrkanje, apneja narušava koncentraciju i pamćenje. Takođe ubrzava starenje ćelija i povećava rizik od nekoliko bolesti, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i srčana insuficijencija.
Da bi istražio korelaciju između apneje za vrijeme spavanja i nivoa homocisteina u krvi, tim koji je koordinirao Andersen odabrao je uzorak Episono volontera koji su uradili polisomnografski test kako bi izmjerili njihov indeks apneje-hipopneje (AHI), koji ukazuje na težinu apneje za vrijeme spavanja prebrojavanjem koliko puta se disanje usporava ili zaustavlja tokom prosečnog sata sna.
„Do pet događaja po satu se smatra normalnim. Između pet i 15 se klasifikuje kao blaga apneja, 15-30 je umerena, a više od 30 je teška“, kaže Kavalkante-Silva.
Tim je prvo izmerio AHI kod 854 volontera koji su učestvovali u krugu Episono istraživanja 2007. godine, dijagnostikujući da nema apneje kod 54,4%, blage apneje kod 24,4%, umerene apneje kod 12,4% i teške apneje kod 8,8%. Isti subjekti su takođe klasifikovani prema nivoima homocisteina u krvi, pri čemu se do 10 µmol/l smatra normalnim, 10-15 µmol/l umerenim i više od 15 µmol/l visokim.
„Kada smo unakrsnu tabelu sastavili podatke, videli smo da su subjekti sa visokim nivoom homocisteina takođe imali viši AHI. Oni sa više od 15 µmol/l imali su AHI koji je u proseku bio 7,43 viši od onih sa manje od 10 µmol/l “, kaže Cavalcante-Silva. Statističkim metodama je korigovan uticaj faktora kao što su težina, biološki pol i starost.
U drugoj fazi, istraživači su analizirali podatke za iste volontere u krugu istraživanja iz 2015. godine, iako je veličina uzorka pala na 561 jer neki od njih nisu mogli da učestvuju u ovoj rundi. Proporcije su sada bile sledeće: nema apneje kod 29,8%, blaga apneja kod 31,2%, umerena apneja kod 19,4% i teška apneja kod 19,6%.
„U ovoj fazi, cilj je bio da se utvrdi da li je homocistein faktor rizika za razvoj apneje, pa smo isključili učesnike koji su imali apneju 2007. godine i analizirali podatke za one koji su tada normalno spavali. U ovoj podgrupi je povećan porast od 1 µmol/l u nivou homocisteina iz 2007. predstavljao je porast od 0,98% u riziku od dijagnoze apneje u 2015.“, kaže Kavalkante-Silva.
„Rizik je nizak, ali postoji. Činjenica je da smo predstavili novi faktor koji je lako izmeriti i koji ima kliničku i praktičnu primenljivost“, napominje Andersen. „Sada bi bilo interesantno sprovesti studiju drugačijeg formata, u kojoj se učesnici procenjuju godišnje i mogli bismo da dobijemo opsežnije podatke.“
