Nivoi proteina u cirkulaciji mogu poslužiti kao biomarker za kardiorespiratornu kondiciju, važnu, ali ranije teško merljivu komponentu ukupnog zdravlja, prema studiji objavljenoj u Nature Medicine.
Iako kardiorespiratorna funkcija može da pruži snimak holističkog zdravlja, trenutno ne postoji standardizovana metoda za merenje kardiorespiratorne sposobnosti, rekao je Ravi Kalhan, MD, MS, profesor medicine u Odeljenju za plućnu i kritičnu negu, preventivne medicine u Odeljenju za epidemiologiju, i koautor studije.
„Kao lekar koji prima pacijente, ne mogu da merim kondiciju pacijenta koji sedi ispred mene“, rekao je Kalhan, takođe profesor plućne medicine Louis A. Simpson. „Mogli bismo da uradimo razne fensi testove, ali to je veliki poduhvat i ne može svaki pacijent da hoda na traci za trčanje, poput onih koji su stariji ili imaju hroničnu bolest pluća.
Kardiorespiratorna kondicija utiče na skoro svaki sistem u telu, od metabolizma do mozga, rekao je Kalhan, tako da bi razvoj načina za merenje omogućio lekarima da precizno procene opšte zdravlje.
„Ovo je mnogo globalnija konstatacija koju smo težili da merimo putem biomarkera, za razliku od pojedinačnih biomarkera koji odražavaju sistem organa, kao što je LDL holesterol“, rekao je Kalhan.
U studiji, Kalhan i njegovi saradnici su koristili statističke modele da identifikuju cirkulišuće proteine koji su imali najveći uticaj na ukupno zdravlje kod više od 14.000 učesnika studije. Istraživači su zatim napravili ocenu kardiorespiratornog fitnesa koja je uzimala u obzir nivoe ključnih proteina u cirkulaciji pojedinca, uključujući one koji su umešani u upalu, preživljavanje i rast neurona, i oksidativni stres, između ostalog.
Zatim su potvrdili svoj sistem bodovanja koristeći podatke od 20.000 pojedinaca u UK Biobank i otkrili da je povoljan rezultat povezan sa smanjenim rizikom od smrtnosti od svih uzroka, prema studiji.
Da bi dodatno testirali svoj sistem bodovanja, istraživači su analizirali cirkulišuće proteine više od 600 ljudi pre i posle 20-nedeljnog programa vežbanja. Utvrđeno je da je rezultat kardiorespiratorne sposobnosti učesnika u korelaciji sa pozitivnim efektima vežbanja na njihov kardiorespiratorni sistem, prema nalazima.
Nalazi postavljaju osnovu za sistem bodovanja koji bi mogao precizno proceniti holističko zdravlje jednostavnim testom krvi, rekao je Kalhan, i mogao bi pomoći naučnicima da bolje razumeju vezu između fitnesa i zdravlja.
„Ne znamo u potpunosti zašto poboljšanje kondicije poboljšava zdravlje“, rekao je Kalhan. „Dugoročno gledano, ovo bi nam moglo pomoći da razumemo biologiju onoga što se dešava kada neko poboljša svoju kondiciju, a zatim možemo razumeti mehanizam i ciljati specifične biološke puteve za poboljšanje zdravlja.“
Nadovezujući se na ovaj razvoj, Kalhan i njegove kolege će pokušati da primene metodologiju ocenjivanja proteina na druge oblasti ukupnog zdravlja, rekao je on.
„Znamo mnogo o putanjama zdravlja. Neko je možda na opadajućoj putanji, ali kada vidimo pacijente u jednom trenutku, zaista nam je teško da ekstrapoliramo kakva bi putanja nečijeg zdravlja mogla biti“, rekao je Kalhan. „Ako bismo mogli da primenimo ova merenja u jednoj vremenskoj tački koristeći test krvi koji odražava veći, teže utvrdivi faktor zdravlja, to bi zaista bilo zanimljivo.“