Posledice pada mogu biti razorne, posebno među ljudima koji imaju veći rizik od preloma, kao što su osobe sa HIV-om. Konzumacija alkohola i upotreba droga su važni faktori rizika za padove ili prelome, ali ne postoje standardne medicinske smernice o nivou konzumacije ili vrsti upotrebe alkohola ili drugih droga (AOD) koje povećavaju rizik od padova i povreda povezanih sa padom, posebno među populacijama sa uslovima koji već utiču na ravnotežu.
Nova studija koju su vodili Škola javnog zdravlja Bostonskog univerziteta i Medicinska škola Chobanian & Avedisan Univerziteta Bostona popunjavaju ovu prazninu nalazima koji sugerišu da žene piju 4 ili više pića u jednom danu (5 ili više pića za muškarce) ili uzimaju ne -propisani sedativni lekovi povećavaju verovatnoću pada i posete hitnoj pomoći ili hospitalizacije zbog pada ili preloma kod osoba koje žive sa HIV-om.
Objavljeno u Journal of Ackuired Immune Deficienci Sindromes, studija je otkrila da su veća prosečna dnevna upotreba alkohola i svaki dodatni dan obilnog pijenja takođe povezani sa većom verovatnoćom pada. Međutim, nedozvoljena upotreba opioida bila je povezana sa većim rizikom od preloma, ali ne i za padove.
Razumevanje kako učestalost i tip upotrebe AOD-a mogu da utiču na populaciju može da informiše vredne savetodavne službe za ove grupe, kao i intervencije za prevenciju pada koje mogu pomoći ugroženim pacijentima da izbegnu povrede koje se mogu sprečiti i produže njihovu mobilnost, samopouzdanje i ukupan kvalitet života.
Veliki deo trenutnih istraživanja o padovima fokusira se na ljude koji imaju 65 i više godina—ali padovi nisu neuobičajeni među osobama sa HIV-om u ranijoj dobi. Prosečna starost ispitivane populacije bila je ispod 50-ih godina, ali otprilike jedna od tri osobe je imala pad u poslednjih 6 meseci, a više od polovine ovih ljudi je palo najmanje dva puta. Većina ljudi je imala dobro kontrolisan HIV“, kaže autor studije dr Tereza Kim, klinički vanredni profesor medicine na BU Chobanian & Avedisian School of Medicine.
„Antiretrovirusna terapija je toliko efikasna da je životni vek osoba sa HIV-om postao duži“, kaže dr Kim.
„Zbog toga su ‘gerijatrijska’ stanja kao što su padovi—koji mogu imati značajan uticaj na pokretljivost, frakture i hospitalizaciju—postali više zabrinjavajući. Nadamo se da će ovi nalazi podstaći kliničare da pitaju svoje pacijente o alkoholu i sedativu bez prepisa. koristite i obavestite ih da će smanjenje njihove konzumacije alkohola i izbegavanje sedativa bez recepta smanjiti njihov rizik od pada.“
Za ovu studiju, dr Kim i kolege analizirali su podatke o upotrebi AOD-a i padovima, prelomima i zdravstvenoj nezi nakon toga među ljudima koji žive sa HIV-om i koji su bili učesnici u studiji o slabosti, funkcionalnim oštećenjima, padovima i frakturama u Bostonu ARCH (4F) između 2018-2020. Tim je mjerio učestalost pijenja i dnevni volumen u posljednjih 14 dana, kao i učestalost i vrstu upotrebe droga, uključujući nedozvoljene opioide, kokain, i propisane i neprepisane sedative.
„Stopa pada u ovoj populaciji je zaista izuzetna i nije dobro poznata“, kaže koautor studije dr Majkl Stajn, predsednik i profesor zdravstvenog prava, politike i menadžmenta u BUSPH-u. „Naša studija otkriva ovo kliničko stanje koje se može popraviti. Padovi su opasni i demorališu za pacijente. Veća klinička pažnja na padove i rizik od pada trebalo bi da budu deo brige o HIV-u 2024. godine, jer ljudi žive sve duže i duže sa HIV infekcijom i starenjem. sama po sebi je, naravno, rizik od pada.“
Istraživači su takođe primetili da je oko 15 procenata studijske grupe u nekom trenutku tokom perioda istraživanja bilo nesmešten, a i beskućništvo i simptomi depresije bili su povezani sa većim izgledima za pad, višestruke padove, prelome i hitne slučajeve povezane sa padom ili frakturom. korišćenje odeljenja ili hospitalizacija. Ljudi koji nisu smešteni su posebno izloženi riziku od padova i srodnih povreda, jer je pešačenje primarni način prevoza i postoji veća šansa da naiđu na opasnosti po životnu sredinu.
Tim se nada da ovi nalazi ne samo da informišu o naporima u prevenciji, već i da smanjuju stigme povezane sa padovima, što može sprečiti pacijente da potraže pomoć.
„Mnogi ljudi, sa i bez HIV-a, plaše se padova kao pokazatelja pogoršanja zdravlja i mogu se osećati prilično posramljeno nakon pada“, nedavno je istraživanje pokazalo da se neki ljudi sa HIV-om brinu da je pad „početak kraj“, ali to ne mora biti slučaj. Postoje načini da se smanji rizik od pada i povreda u vezi sa padom, kaže Kim.
Tim je u procesu razvoja i testiranja intervencije za prevenciju pada za osobe sa HIV-om koje imaju 50 i više godina i koje su doživele pad.
