Jedna ili dve doze psilocibina, jedinjenja koje se nalazi u psihodeličnim pečurkama, mogu poboljšati mentalno zdravlje pacijenata sa rakom kada ih prati psihoterapija, navodi se u novom izveštaju. Druga nova studija je otkrila da je tretman psilocibinom rezultirao trajnim, pozitivnim promenama ličnosti kod pacijenata sa poremećajem upotrebe alkohola.
Nalazi prvog izveštaja objavljeni su onlajn 7. oktobra u časopisu Nature Mental Health, a drugi objavljen onlajn 1. januara u specijalnom izdanju American Journal of Psychiatry fokusiranom na istraživanje psilocibina.
U prvoj studiji, tim stručnjaka sa NIU Langone Health otkrio je da psilocibin uz psihoterapiju značajno smanjuje anksioznost, depresiju, opsesivne misli, bes prema drugima i fizičke simptome povezane sa psihičkim stresom, sa poboljšanjima koja traju i do šest meseci.
„Naši nalazi sugerišu da koristi od terapije psilocibinom za pacijente sa rakom mogu da prevaziđu ono što smo ranije razumeli“, rekao je vodeći autor studije Petros Petridis, MD, klinički asistent na Odeljenju za psihijatriju na Medicinskom fakultetu NIU Grossman. .
Studija je takođe zaključila da psilocibin koji menja raspoloženje ne izaziva nikakvu trajnu paranoju, psihozu ili duboka osećanja straha (fobije). Kao rezultat toga, njihova analiza dodaje sve veći broj dokaza da se psilocibin može bezbedno primeniti pod strogim medicinskim nadzorom, kaže stariji autor studije Stephen Ross, MD. Ros je klinički profesor na odeljenjima za psihijatriju i dečju i adolescentnu psihijatriju na Medicinskom fakultetu NIU Grossman i služi kao pomoćnik direktora Centra za psihodeličnu medicinu.
Za studiju, istraživači su analizirali podatke iz dva prethodna klinička ispitivanja koja su koristila psihoterapiju potpomognutu psilocibinom za rešavanje anksioznosti i depresije kod 79 muškaraca i žena sa rakom. U ispitivanjima, oko polovine učesnika je u početku primalo veliku dozu psilocibina, dok su ostali dobijali ili vitamin B3 ili malu dozu psihodeličnog leka kao placebo. Ni istraživačima ni pacijentima nije rečeno koje lekove su dobili.
Posle šest ili sedam nedelja, u zavisnosti od ispitivanja, grupe su promenile tretman. Psihoterapija je prethodila i pratila svaku sesiju doziranja, a učesnici su popunjavali upitnik o simptomima mentalnog zdravlja na početku studije i šest meseci nakon drugog doziranja.
U drugoj novoj studiji, drugi tim, predvođen istraživačima sa Medicinskog fakulteta Grosman u Njujorku, otkrio je da terapija psilocibinom takođe može poboljšati mentalno zdravlje za one sa poremećajem upotrebe alkohola. U poređenju sa pacijentima koji su primali placebo, utvrđeno je da su oni koji su lečeni psilocibinom bili značajno manje impulsivni, depresivni i ranjivi nego što su bili pre terapije.
U isto vreme, ovi pacijenti su postali „otvoreniji“ ili više prihvatali svoje misli i emocije. Ove promene su primećene sedam meseci nakon što su učesnici primili drugu dozu psilocibina.
Ova analiza je ispitivala promene ličnosti kod muškaraca i žena koji su učestvovali u prethodnom kliničkom ispitivanju koje je koristilo psihoterapiju uz pomoć psilocibina za lečenje zavisnosti od alkohola. Tokom ispitivanja, učesnici su nasumično primili dve doze psilocibina ili antihistaminika placeba, primajući psihoterapiju pre i posle svake sesije doziranja. Autori su testirali 83 pacijenta koristeći standardnu procenu ličnosti pre početka psihoterapije i ponovo osam meseci nakon prve doze ispitivanog leka.
„Pošto je impulsivnost dugo bila povezana i sa prekomernim konzumiranjem alkohola i sa recidivom nakon lečenja, promene ličnosti koje je izazvala psihoterapija uz pomoć psilocibina mogu pomoći onima koji se oporavljaju od zavisnosti od alkohola da ostanu otporni na unutrašnje i spoljašnje stresore za koje se zna da izazivaju relaps“, rekao je vodeći autor studije. Broc Pagni, dr. Pagni je postdoktorski saradnik na Odeljenju za psihijatriju na Medicinskom fakultetu Grosman NIU.
Značajno, nalazi su takođe pokazali da je veća verovatnoća da će muškarci iskusiti pojačanje pozitivnih emocija, dok je veća verovatnoća da će žene videti povećanje otvorenosti. Međutim, potrebna su dalja istraživanja da bi se razumeli razlozi iza ovih razlika ili šta bi one mogle značiti za bilo kog pacijenta, kaže stariji autor studije Michael Bogenschutz, MD.
Bogenschutz, profesor na Odeljenju za psihijatriju na Medicinskom fakultetu NIU Grossman i direktor njegovog Centra za psihodeličnu medicinu, dodaje da autori studije sledeće planiraju da istraže da li se promene ličnosti primećene u trenutnoj istrazi mogu desiti iu ispitivanjima psilocibina za poremećaj upotrebe opioida.
Bogenschutz upozorava da je u obe studije većina učesnika mogla tačno da pogodi da li su primili psilocibin ili placebo.
Psilocibin je prirodno jedinjenje dobijeno od gljivica sa svojstvima koja menjaju um sličnim onima kod LSD-a i meskalina. Većina učesnika studije doživljava duboke promene u percepciji, emocijama i osećaju sebe, često uključujući iskustva za koja se smatraju da su od velikog ličnog i duhovnog značaja.
Pošto lek podiže krvni pritisak i broj otkucaja srca i može da izazove onesposobljajuće, a ponekad i ogromne psihološke efekte, istraživači upozoravaju da ga treba koristiti samo u kontrolisanim okruženjima iu kombinaciji sa medicinskom i psihološkom procenom i pažljivom pripremom.
