Uranjanje u hladnu vodu je definitivno aktivnost koja razdvaja ljude – neki to vole, drugi mrze. Ali mnogi ga sada praktikuju nedeljno ili čak svakodnevno u uverenju da je to dobro za njihovo mentalno i fizičko zdravlje.
Terapija hladnom vodom, kao što je postala poznata, može imati oblik plivanja na otvorenom – u jezerima, rekama ili okeanu – hladnim tuševima, ili čak ledenim kupkama. Već neko vreme ga koriste sportisti kao način da smanje bol u mišićima i ubrzaju vreme oporavka – ljudi obično provode oko deset minuta nakon vežbanja u hladnoj vodi temperature od oko 10 do 15 °C.
Hladna voda se takođe koristi za lečenje simptoma depresije, bola i migrene. Zaista, postoji mnogo izveštaja o tome kako je terapija hladnom vodom promenila živote, izlečila slomljena srca i pomogla ljudima u teškim vremenima.
Dok su mnoge studije pokazale prednosti povezane sa ledenim kupatilima i oporavkom nakon vežbanja, istraživanje iz 2014. pokazalo je da bi se ovde mogao desiti placebo efekat.
Zaista, istraživanje potencijalnih prednosti terapije hladnom vodom ili plivanja na otvorenom je u ranoj fazi, ali ono što je jasno je da uranjanje u hladnu vodu može imati potencijalno štetne efekte na ljudsko telo.
Za svaku aktivnost koja je namenjena terapijskom efektu, minimalni zahtev je da „ne škodi“. Ali to ne možemo reći za hladnu vodu – jer ona nosi mnogo rizika.
Trenutno, nauka koja bi u potpunosti podržavala hladnu vodu kao terapiju nije dostupna i još nije poznato da li postoji određeno trajanje ili temperatura koja najbolje funkcioniše. Ali ono što znamo je da je manje definitivno više kada je u pitanju potapanje u hladnu vodu. Drugim rečima, odlazak u hladniju vodu ili duži boravak nije bolji za vas. U stvari, to može imati upravo suprotan efekat.
U Velikoj Britaniji, temperature vode u prirodnom okruženju su otprilike između 10 i 28 °C tokom leta, a zimi padaju na između 0 i 7 °C. I važno je istaći da temperature otvorenih voda zaostaju za temperaturama vazduha, pa će u aprilu, kada temperatura vazduha može biti topla, temperatura mora, čak i na južnoj obali, verovatno biti ispod 10 °C.
Može se činiti da kada je u pitanju terapija hladnom vodom, tuševi i kupke su manje opasna opcija jer imate veću kontrolu u pogledu temperature i vremena izlaganja u poređenju sa otvorenom vodom. Ali zbog nižih temperatura koje se mogu postići tuševima i ledenim kupatilima i usamljenosti uronjenja, oni i dalje predstavljaju značajan rizik.
Jedan od malo poznatih problema povezanih sa uranjanjem u hladnu vodu je ono što je poznato kao povreda od hladnoće bez smrzavanja. Kada smo izloženi hladnoći, normalno je da se šake i stopala osećaju veoma hladne ili utrnule i mogu da peckaju ili budu bolne pri zagrevanju.
Za većinu ljudi, ovi simptomi su prolazni, a normalni osećaji se vraćaju u roku od nekoliko minuta. Ali za one sa povredom od hladnoće bez smrzavanja, ovi simptomi (bol, izmenjen osećaj i osetljivost na hladnoću) mogu da traju na pogođenim područjima godinama zbog oštećenja nerava i krvnih sudova.
To je uzrokovano produženim izlaganjem hladnim i vlažnim uslovima kao što su oni koji se vide u rovovima tokom ratova – otuda i njegov nadimak „noga u rovu“. Međutim, nije samo vojska podložna, nedavno su prijavljeni slučajevi kod onih koji ne spavaju i onih koji se bave vodenim sportovima.
Drugo pitanje je što nije poznato koliko je hladno previše hladno kada je u pitanju uranjanje u hladnu vodu i povrede od hladnoće koje nisu smrzavale. Takođe postoji mnogo razlika u načinu na koji naša pojedinačna tela reaguju na hlađenje.
Na primer, čini se da su oni iz afričkog i karipskog porekla podložniji povredama od hladnoće koje ne izazivaju smrzavanje – tako da će se rizici od izlaganja hladnoći razlikovati među različitim ljudima.
Međutim, ohrabrujuće, jedna studija iz 2020. sa plivačima u hladnoj vodi ukazuje na to da, iako možda imaju osetljivost na hladnoću, to nije povezano sa oštećenjem krvnih sudova u koži.
Dakle, ako želite da primenite terapiju hladnom vodom, evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:
Prethodno proverite sa svojim lekarom opšte prakse da biste bili sigurni da je to bezbedno za vas.
Uverite se da niste sami i da je voda bezbedna – ako ste na otvorenom, uzmite u obzir plimu, struje, talase, podvodne prepreke, zagađenje i meduze.
Planirajte kako ćete bezbedno ulaziti i izlaziti iz vode (zapamtite da vaši mišići neće raditi tako dobro kada vam je hladno i možda nećete moći da osećate rukama i nogama).
Znajte kako ćete se zagrejati nakon toga – pobrinite se da imate peškire, suvu odeću, zaštitu od vetra, topli napitak i mesto za sklonište. Nemojte voziti ili voziti bicikl dok se potpuno ne zagrejete.
Ostanite u hladnoj vodi samo kratko, izađite pre nego što osetite utrnulost, bol ili drhtavicu.
