Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije u San Dijegu bacili su novo svetlo na razvoj raka jetre, šestog najčešće dijagnostikovanog raka i četvrtog vodećih uzroka smrti od raka širom sveta.
Studija, objavljena u časopisu Nature, otkriva složenu interakciju između ćelijskog metabolizma i oštećenja DNK koja dovodi do progresije bolesti masne jetre u rak. Nalazi ukazuju na nove puteve za prevenciju i lečenje raka jetre i imaju značajne implikacije na naše razumevanje porekla raka i efekata ishrane na naš DNK.
Incidencija najčešćeg oblika karcinoma jetre, hepatocelularnog karcinoma (HCC), porasla je za 25-30% u poslednje dve decenije, pri čemu se veći deo rasta pripisuje dramatičnom porastu oboljenja masne jetre, koja trenutno pogađa 25% odraslih Amerikanaca. Oko 20% osoba sa oboljenjem masne jetre ima teški oblik bolesti, nazvan steatohepatitis povezan sa metaboličkom disfunkcijom (MASH), koji u velikoj meri povećava rizik od HCC. Međutim, kako MASH prelazi u rak jetre nije dobro shvaćeno.
„Prelazak sa masne bolesti jetre na MASH do raka jetre je veoma čest scenario, a posledice mogu biti smrtonosne“, rekao je dr Majkl Karin, uvaženi profesor na Odseku za farmakologiju na Medicinskom fakultetu UC San Dijega.
„Kada imate MASH, ili na kraju uništite svoju jetru i onda vam treba nova jetra, ili napredujete u često fatalni rak jetre, ali još uvek ne razumemo šta se dešava na subćelijskom nivou tokom ovog procesa.“
Istraživači su koristili kombinaciju modela miša i uzoraka ljudskog tkiva i baze podataka kako bi pokazali da dijeta koja izaziva MASH, a koja je bogata mastima i šećerom, uzrokuje oštećenje DNK u ćelijama jetre koje uzrokuje njihovo starenje, stanje u kojem su ćelije još uvek živ i metabolički aktivan, ali više ne može da se deli. Starenje je normalan odgovor na različite ćelijske stresore. U savršenom svetu, starenje daje telu vremena da popravi oštećenja ili eliminiše oštećene ćelije pre nego što im bude dozvoljeno da se šire i postanu kancerogene.
Međutim, kako su istraživači otkrili, to se ne dešava u ćelijama jetre, takođe poznatim kao hepatociti. U hepatocitima, neke oštećene ćelije preživljavaju ovaj proces.
Ove ćelije su, prema Karin, „kao tempirane bombe koje bi mogle ponovo da se razmnožavaju u bilo kom trenutku i na kraju postanu kancerogene“.
„Sveobuhvatne genomske analize DNK tumora ukazuju na to da one potiču iz ćelija jetre oštećenih MASH-om, naglašavajući direktnu vezu između oštećenja DNK izazvane ishranom i razvoja raka“, dodao je koautor studije dr Ljudmil Aleksandrov, vanredni profesor. ćelijske i molekularne medicine i bioinženjeringa na UC San Diego i član Centra za rak UC San Diego Moores.
Nalazi sugerišu da bi razvoj novih lekova za sprečavanje ili poništavanje oštećenja DNK mogao biti obećavajući terapijski pristup za prevenciju raka jetre, posebno kod ljudi sa MASH.
„Postoji nekoliko mogućnosti kako bi se ovo moglo iskoristiti u budućem tretmanu, ali biće potrebno više vremena i istraživanja da se istraže ove ideje“, rekla je Karin.
„Jedna hipoteza je da ishrana bogata mastima može dovesti do neravnoteže u sirovinama koje naše ćelije koriste za izgradnju i popravku DNK, i da bismo mogli da koristimo lekove ili nutritivne hemikalije da ispravimo ove neravnoteže. Druga ideja je razvoj novih antioksidanata, mnogo efikasniji i specifičniji od onih koje sada imamo, a njihovo korišćenje bi moglo pomoći da se blokira ili preokrene ćelijski stres koji uopšte uzrokuje oštećenje DNK.“
Pored otvaranja ovih novih puteva lečenja raka jetre, studija takođe nudi novi uvid u odnos između starenja i raka.
„Znamo da starenje povećava rizik od skoro svih karcinoma i da je starenje povezano sa ćelijskim starenjem, ali ovo uvodi paradoks jer bi starenje trebalo da štiti od raka“, rekla je Karin. „Ova studija pomaže u otkrivanju osnovne molekularne biologije koja omogućava ćelijama da ponovo uđu u ćelijski ciklus nakon starenja, i verujemo da bi slični mehanizmi mogli delovati u širokom spektru karcinoma.“
Nalazi takođe pomažu direktno kvantifikovati štetne efekte loše ishrane na ćelijski metabolizam koji bi, prema Karin, mogli da se koriste da pomognu u vođenju poruka javnog zdravlja u vezi sa oboljenjem masne jetre.
„Loša dijeta brze hrane može biti opasna kao i pušenje cigareta na duge staze“, rekla je Karin. „Ljudi treba da shvate da loša ishrana čini mnogo više od promene kozmetičkog izgleda osobe. One mogu fundamentalno da promene način na koji naše ćelije funkcionišu, sve do njihove DNK.“
