Stope gojaznosti dostigle su „razmjere epidemije“ u Evropi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Ovo pitanje je istaknuto u velikom izveštaju predstavljenom na Evropskom kongresu o gojaznosti u utorak
Stope „još uvek eskaliraju“, upozorio je zdravstveni čuvar, navodeći da se ni jedna zemlja u regionu ne očekuje da ispuni cilj SZO o globalnoj nezaraznoj bolesti (NCD) o zaustavljanju rasta stope gojaznosti do 2025. godine.
„Alarmantno, postojao je konzistentan porast prevalencije prekomerne težine i gojaznosti, a nijedna država članica u regionu nije na putu da postigne cilj zaustavljanja porasta gojaznosti do 2025. godine“, navodi se u izveštaju.
Ova bolest doprinosi oko 1,2 miliona smrti i uzrokuje oko 200.000 slučajeva raka u regionu godišnje. Ova cifra će se dalje povećavati, a predviđa se da će u nekim zemljama gojaznost nadmašiti druge faktore rizika od raka, uključujući čak i pušenje, kaže se u izveštaju.
„Širom evropskog regiona SZO, gojaznost će verovatno biti direktno odgovorna za najmanje 200.000 novih slučajeva raka godišnje, a predviđa se da će ova brojka rasti u narednim decenijama“, navodi se u dokumentu.
Prema podacima SZO, trenutno je oko 59% odraslih u Evropi ili gojazno ili gojazno. Problem pogađa i decu: oko 7,9% dece mlađe od pet godina – njih oko 4,4 miliona – već ima problema sa viškom telesne težine.
Znatno je gora situacija kod dece školskog uzrasta, od kojih svako treće ima višak kilograma. Trend se „privremeno smanjuje kod adolescenata“, pri čemu je oko četvrtina pogođena. Gojaznost je veća u Evropi nego u bilo kom drugom regionu u svetu osim u Americi, navodi se u izveštaju.
Mora se preduzeti sveobuhvatan pristup za rešavanje ovog pitanja, saopštila je SZO, priznajući da „nijedna intervencija ne može zaustaviti porast rastuće epidemije“.
Predložene mere uključuju povećanje oporezivanja napitaka zaslađenih šećerom i subvencije za zdravu hranu, ograničenja reklamiranja nezdrave hrane za decu, kao i „poboljšanje pristupa uslugama upravljanja gojaznošću i prekomernom telesnom težinom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao deo univerzalne zdravstvene pokrivenosti .”
