Svetska zdravstvena organizacija objavila je u četvrtak novu, sveobuhvatnu terminologiju za patogene koji se prenose vazduhom, brišući razliku koja je izazvala opasnu zabunu tokom pandemije COVID-a.
Tokom krize COVID-19, sukob između stručnjaka koji su se raspravljali oko toga da li se virus SARS-CoV-2 širio kapljicama ili putem aerosolne magle pokazao se ključnim izazovom za javno zdravlje.
U prvim mesecima pandemije početkom 2020. godine, SZO i drugi stručnjaci rekli su da se virus širio kapljicama, koje se emituje kroz kašalj i kijanje.
Podrazumeva se da se takve kapljice ne zadržavaju u vazduhu, već su potonule da pokriju površine koje bi drugi mogli da dodirnu. To je značilo da je glavni savet za sprečavanje infekcije često i temeljno pranje ruku.
Prošlo je neko vreme pre nego što je većina stručnjaka priznala da se virus lakše širi vazduhom, što je zahtevalo druge mere predostrožnosti.
Ali kako su se stručnjaci raspravljali o tome da li se COVID prenosi vazduhom ili ne, postalo je očigledno da postoji nedostatak zajedničkog razumevanja i terminologije u naučnim disciplinama za opis prenosa patogena kroz vazduh.
„Različite terminologije su istakle praznine u zajedničkom razumevanju i doprinele izazovima u javnoj komunikaciji i naporima da se obuzda prenošenje patogena“, navodi se u saopštenju SZO.
SZO je saopštila da je posle više od dve godine konsultacija dogovoreno da se sve čestice patogena koje se prenose vazduhom, bez obzira na veličinu, nazivaju „infektivne respiratorne čestice” ili IRP.
Nova terminologija će se odnositi ne samo na virus COVID-a, već i na druge respiratorne infekcije kao što su tuberkuloza, grip i boginje.
Široki dogovor o novoj terminologiji u naučnoj zajednici trebalo bi da poboljša razumevanje i olakša saradnju među disciplinama, rekao je glavni naučnik SZO Džeremi Farar novinarima u Ženevi.
„Teško je napraviti naučni napredak osim ako se svi ne složimo sa terminologijom“, rekao je on.
Nova terminologija bi trebalo da pojednostavi „kategorizaciju, tako da više nemamo ono što ja mislim da su, donekle, lažne dihotomije“, dodao je on.
Umesto da pravimo razliku između dva načina prenosa na osnovu veličine čestica koje se prenose, važno je prepoznati da postoje mnogi drugi faktori koji utiču na prenos, rekao je on. Ovi faktori su uključivali vlažnost vazduha, temperaturu i protok vazduha.
Dogovoriti se o jednom terminu bilo je poput dostizanja „baznog kampa“, rekao je Farar. Odatle je bio još dug uspon do dogovora o najboljim merama koje treba preduzeti da bi se izbegla infekcija u bolnicama, školama i transportnim sistemima.
SZO je saopštila da je ipak zadržala razliku između dva tipa vazdušnog prenosa.
Prvi je bio prenos vazdušnim putem ili udisanje, kada se IRP izbacuju u vazduh i udiše druga osoba.
Drugi je bio direktno taloženje, kada se IRP-i izbacuju u vazduh od zarazne osobe, a zatim se direktno talože na otvorena usta, nos ili oči druge osobe u blizini.
