Generacije roditelja su govorile svojoj deci da vežbaju svoje muzičke instrumente. Roditelji imaju dobar razlog da nastave sa muzičkim obrazovanjem svoje dece, jer učenje instrumenta nije povezano samo sa boljim obrazovnim postignućem, već i sa kognicijom (razmišljanjem), pa čak i sa rezultatima inteligencije kod dece. Ali da li se ova muzikalnost pretvara u bolju spoznaju kasnije u životu?
Nedavna studija u Međunarodnom časopisu za gerijatrijsku psihijatriju istraživala je ovo pitanje tražeći od sredovečnih i starijih ljudi da popune upitnik o svom životnom muzičkom iskustvu pre nego što završe kognitivne (mislene) testove. Rezultati su pokazali da muzički ljudi imaju bolje pamćenje i izvršnu funkciju (sposobnost da ostanu fokusirani na zadatke, planiraju i imaju samokontrolu) od onih sa manje ili nimalo muzikalnosti.
Dobro pamćenje je važno za sviranje muzičkog instrumenta, kao što je sviranje muzike iz sećanja, a čini se da se ovo prevodi na kognitivnu izvedbu ljudi. Slično tome, izvršna funkcija je potrebna kada se svira instrument, a to se takođe prevodi na poboljšane kognitivne performanse.
Ovaj nalaz je bio sličan, bez obzira na to koji instrument su ljudi svirali ili nivo muzičkog znanja koji su ljudi stekli – iako je većina ljudi u studiji svirala instrument samo nekoliko godina svog života.
Ono što je napravilo razliku, međutim, jeste da li su ljudi i dalje svirali neki instrument ili su svirali samo u prošlosti, pri čemu su sadašnji muzičari amateri pokazali najviše kognitivne performanse učesnika.
Ovo ima smisla jer bi kontinuirano angažovanje u kognitivno stimulativnim aktivnostima, kao što je sviranje instrumenta, trebalo da dovede do kontinuiranih koristi za zdravlje mozga, dok tri godine sviranja diktafona u osnovnoj školi možda neće imati toliko veliki uticaj na naše kognitivne performanse kasnije u životu. . Ali šta kažete na to da budete muzikalni bez sviranja instrumenta?
Pevanje je veoma popularna muzička aktivnost jer omogućava pridruživanje muzičkim grupama, kao što su horovi, bez potrebe za učenjem muzičkog instrumenta. Ali da li pevanje pruža istu kognitivnu korist kao sviranje instrumenta?
Prema nalazima studije, pevanje može dovesti do bolje izvršne funkcije, ali ne i do pamćenja, što sugeriše da sviranje nekog instrumenta ima dodatne koristi za zdravlje mozga.
Zašto bi nam pevanje pomoglo u našoj izvršnoj funkciji nije jasno i zahteva dalju istragu. Međutim, pevanje ima snažnu društvenu korist kada se izvodi u horovima, a postoje dobri dokazi da je bavljenje društvenim aktivnostima dobro za zdravlje našeg mozga.
Šta kažete na samo slušanje muzike? Da li to takođe poboljšava našu spoznaju i potencijalno zdravlje mozga?
Mnogi ljudi se možda sećaju čuvenog „Mocartovog efekta“, koji je zasnovan na studiji objavljenoj u časopisu Nature 1993. godine koja pokazuje da su učenici, kada su glumili Mocarta, postizali bolje rezultate na testovima inteligencije.
To je dovelo do toga da nam je čitava industrija obećala da bi puštanje takve muzike sebi ili čak našim bebama moglo dovesti do kognitivnih koristi, iako se o dokazima za originalnu studiju još uvek kontroverzno raspravlja do danas.
Nažalost, trenutna studija nije pronašla nikakvu povezanost između slušanja muzike i kognitivnih performansi. Kognitivna stimulacija zavisi od toga da li smo aktivno uključeni u aktivnosti, tako da pasivno slušanje muzike ne pruža nikakve kognitivne prednosti.
Čini se da sviranje nekog instrumenta ili pevanje imaju koristi za zdravlje našeg mozga u starenju, prema studiji. Ono što tek treba da se utvrdi jeste da li bi ovo takođe pomoglo u sprečavanju budućeg kognitivnog pada ili demencije.
Studija još uvek ne pruža dokaze za ovo, a takođe nije jasno kako se nalazi primenjuju na opštu populaciju, pošto su većina ljudi u studiji bile žene, dobro obrazovane i dobrostojeće.
Ipak, s obzirom na sveukupne kognitivne i društvene koristi učenja instrumenta ili pevanja u horu, možda bi bilo vredno uključiti se u takvu kognitivnu stimulaciju kako starimo. Naši roditelji bi bili ponosni na nas.
