Previše vremena ispred ekrana narušava san za decu i adolescente, a u velikoj meri sadržaj na tim ekranima ih drži budnima.
Ali ostaje manje jasno da li svetlost sa tih ekrana takođe ometa san ili da li i kako ekrani direktno ometaju san i odraslih.
To je konsenzus 16 vodećih stručnjaka za spavanje, uključujući dvojicu iz CU Bouldera, koji su danas objavili iscrpan naučni pregled o vremenu pred ekranom i spavanju u časopisu Zdravlje spavanja.
„Postoji mnogo istraživanja, ali poruke mogu biti svuda, a ljudi nisu sigurni kako i za koga upotreba medija zapravo uzrokuje poremećaj sna“, rekla je prva autorka lista Lauren Hartstein, bivša postdoktorski saradnik u laboratoriji za spavanje i razvoj u CU Boulderu.
Da bi pružio koherentnu, naučno zasnovanu poruku javnog zdravlja, NSF je pozvao Hartsteina i 15 drugih stručnjaka da pregledaju više od 2.200 naučnih članaka na ovu temu i daju preporuke.
Tim je istraživanje sveo na 35 eksperimentalnih studija i pet sistematskih preglednih članaka. Sastali su se više od godinu dana da bi razvili i glasali o izjavama. Postigli su konsenzus oko tri tačke:
Značajno je da grupa nije postigla konsenzus o tome da li svetlost sa ekrana pre spavanja nikome otežava san.
„To ne znači da je panel zaključio da svetlost sa ekrana ne utiče na san“, rekao je Hartstein. „Ali trenutni podaci nisu dovoljno jaki da bismo mogli sa sigurnošću reći da imaju direktan efekat.
Prethodno istraživanje CU Bouldera pokazalo je da svetlost sa ekrana može smanjiti nivoe hormona melatonina koji izaziva san kod male dece, koja mogu biti podložnija uticaju svetlosti jer su njihova sočiva jasnija, a zenice veće od onih kod odraslih. Ali ova prethodna studija nije posebno razmatrala da li svetlost utiče na kvalitet ili trajanje sna.
Panel takođe nije uspeo da postigne konsenzus o tome da li ukupno vreme ispred ekrana, svetlost ili sadržaj utiču na san kod odraslih.
Odrasli mogu biti manje podložni uticajima sadržaja na ekranu jer je njihov mozak potpuno sazreo i manje su podložni „strahu od propuštanja (FOMO)“ i drugim društvenim pritiscima koji se mogu pojaviti na medijima zasnovanim na ekranu, rekao je Hartstein.
Adolescencija je, s druge strane, „savršena oluja“ potencijalnih problema sa spavanjem, rekla je ona.
„Njihova tela se prirodno pomeraju ka kasnijim odlasku na spavanje i moraju rano da ustanu za školu, tako da su ionako često veoma lišeni sna i mogu biti podložniji uticaju upotrebe medija“, rekao je Hartstein.
Između 2010. i 2018. godine, procenat zaposlenih odraslih Amerikanaca koji su izjavili da spavaju manje od sedam sati po noći porastao je sa 30,9% na 35,6%. Otprilike jedna trećina dece i tinejdžera spava manje nego što je preporučeno za njihovu starosnu grupu. U proseku, tinejdžeri, tinejdžeri i odrasli, izveštavaju o upotrebi medija zasnovanih na ekranu u proseku 5,5, 8,5 i sedam sati dnevno.
Panel se složio da ciljane intervencije, kao što je postavljanje ograničenja korišćenja ekrana za mlade (naročito noću), mogu dovesti do toga da oni ranije zaspu i duže spavaju. Oni takođe ukazuju na jedno istraživanje koje pokazuje da kada su učesnici igrali video igrice pre spavanja, otišli su u krevet kasnije i nisu spavali tako dugo ili duboko.
Ako roditelji nadgledaju sadržaj i modeliraju dobro ponašanje pri korišćenju ekrana za svoju decu, može pomoći u ublažavanju negativnih efekata korišćenja ekrana na spavanje, zaključio je panel.
„Rešavanje korišćenja ekrana u mladosti zaista uključuje celu porodicu“, rekao je Hartstein. „Važno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome kako koriste tehnologiju i kako ona može da utiče na njihov san kako bi mogli da izgrade zdrave navike koje traju ceo život.
