Previše svetla noću, a nedovoljno svetla danju, može povećati rizik od umiranja ranije nego što biste inače – podsećanje na važnost zdravlja sna i praćenja pokreta naših cirkadijanskih ritmova.
Od rada u noćnim smenama ili do kasno budnog gledanja televizije, do skrivanja u kancelarijama ili kućama tokom dana, navike i rutine savremenog života imaju tendenciju da naruše prirodniji odnos sa svetlom i tamom.
A to je potencijalno smrtonosno, prema međunarodnom timu istraživača koji stoji iza nove studije. To doprinosi onome što već znamo o odnosu između veštačkog svetla i raznih zdravstvenih rizika.
„Izloženost svetlijim noćima i tamnijim danima može poremetiti naše cirkadijalne ritmove, poremećaj za koji se zna da dovodi do različitih zdravstvenih problema uključujući dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti, probleme mentalnog zdravlja i povećava rizik od smrti“, kaže viši autor studije i naučnik za spavanje Šon Kejn, sa Univerziteta Flinders u Australiji.
„Ovi novi uvidi o potencijalnom štetnom uticaju svetlosti pokazali su nam koliko su lični obrasci izlaganja svetlu važni za vaše zdravlje.“
Istraživači su pregledali zapise u bazi podataka istraživanja u Velikoj Britaniji, izvukavši informacije o 88.905 ljudi koji su nedelju dana nosili senzore za praćenje svetlosti, a njihovo zdravlje je praćeno oko osam godina.
Evo sirove statistike: izlaganje visokim nivoima svetlosti noću je povezano sa 21–34 procenta povećanim rizikom od smrti, dok je izlaganje visokim nivoima dnevnog svetla tokom dana povezano sa 17–34 procenta nižim rizikom od smrti.
Studija poput ove nije dovoljna da dokaže direktan uzrok i posledicu – postoji previše drugih potencijalnih faktora koji doprinose da se uzme u obzir – ali povezanost je dovoljno jaka da sugeriše da su ciklusi svetlosti na neki način povezani sa zdravljem i stopom smrtnosti.
„Zaštita okruženja za osvetljenje može biti posebno važna kod onih koji su u opasnosti i od cirkadijalnog poremećaja i od smrtnosti, kao što su na intenzivnoj nezi ili staračkim ustanovama“, kaže vodeći autor i naučnik za spavanje Daniel Vindred sa Univerziteta Flinders.
Dalje kompjutersko modeliranje pokazalo je da je snaga i ritam cirkadijalnih ritmova učesnika – verovatno pod uticajem obrazaca izloženosti svetlosti – takođe povezan sa stopom mortaliteta, podržavajući ideju da je poremećaj prirodnog protoka tela ono što povećava rizik od ozbiljne bolesti, a odatle i ranija smrt.
Iako je uznemirujuće saznati da bi nas ovaj aspekt našeg modernog načina života mogao uvesti u rani grob, dobra vest je da problem nije previše težak za rešavanje: dobijanje više dnevne svetlosti i izbegavanje svetlosti noću je nešto što svi možemo da pokušamo .
„Naši nalazi jasno pokazuju da izbegavanje noćnog svetla i traženje dnevne svetlosti mogu unaprediti optimalno zdravlje i dugovečnost, a ova preporuka je laka, dostupna i isplativa“, kaže naučnik za spavanje Endrju Filips sa Univerziteta Flinders.
Istraživanje je objavljeno u PNAS-u.
