Vežbe svesnosti mogu, u nekim slučajevima, biti jednako efikasne kao i antidepresivi kada se bave anksioznim poremećajima, otkriva novo istraživanje.
Nalazi naglašavaju kako bi meditacija svesnosti mogla biti koristan pristup lečenju ovih stanja.
Studija je stavila kurs tehnika za smanjenje stresa zasnovanog na svesnosti (MBSR) protiv kursa escitaloprama – leka klase selektivnog inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), takođe poznatog kao Lekapro, koji se smatra zlatnim standardom antidepresiva – tokom osam nedelja.
Naknadne ankete su sprovedene do 24 nedelje nakon upisa koristeći procenu nazvanu skala kliničkog globalnog utiska ozbiljnosti (CGI-S), merena na skali od 1 do 7 (pri čemu je 7 teška anksioznost).
Oni koji su probali mindfulness zabeležili su pad u proseku za 1,35 poena, dok su oni koji su koristili escitalopram zabeležili pad u proseku za 1,43 poena. U pogledu statističke značajnosti, obe intervencije su na istom nivou.
„Naša studija pruža dokaze za kliničare, osiguravače i zdravstvene sisteme da preporuče, uključe i obezbede nadoknadu za smanjenje stresa zasnovanog na svesnosti kao efikasan tretman za anksiozne poremećaje“, kaže psihijatar Elizabet Hoge sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu, DC.
Dvesto osam pacijenata završilo je tok lečenja koji su propisali istraživači. Program svesnosti uključivao je dva i po sata lične časove jednom nedeljno, sa jednodnevnim povlačenjem tokom pete ili šeste nedelje. Pored toga, bilo je 45 minuta dnevnih vežbi kod kuće.
Antidepresivi mogu biti od pomoći u lečenju anksioznosti, ali ne rade za sve; čak i SSRI kao što je escitalopram padaju ispod standarda koji se koriste za procenu pridržavanja lekova, sa značajnim brojem pacijenata koji nisu uspeli da obnove recepte. Takođe ih je teško dobiti i mogu imati neželjene efekte kao što je mučnina.
„Velika prednost meditacije svesnosti je ta što ne zahteva kliničku diplomu da bi nekoga obučio da postane fasilitator svesnosti“, kaže Hoge. „Pored toga, sesije se mogu obaviti van medicinskog okruženja, kao što je škola ili centar za zajednicu.“
Smatra se da više od 300 miliona ljudi živi sa nekim oblikom anksioznog poremećaja, što ga čini najčešćim tipom mentalnog poremećaja u ovom trenutku. Termin uključuje stanja poput agorafobije i može dovesti do povećanog rizika od samoubistva i invaliditeta.
I dok se ranije pokazalo da programi pažnje pomažu kod anksioznosti, do sada nisu direktno upoređivani sa antidepresivima. Ovi rezultati su jak pokazatelj da MBSR tehnike mogu smanjiti anksioznost na sličan nivo, kao i da pojedincima daju alate od kojih mogu nastaviti da imaju koristi u budućnosti.
Međutim, istraživači naglašavaju da pažljivost zahteva više posvećenosti i vremena nego uzimanje lekova. Takođe nije jasno koliko bi vežbe meditacije zasnovane na aplikacijama mogle biti efikasne, bez elementa lično.
„Važno je napomenuti da iako meditacija svesnosti funkcioniše, nisu svi voljni da ulože vreme i trud da uspešno završe sve neophodne sesije i redovno vežbaju kod kuće, što pojačava efekat“, kaže Hoge.
„Takođe, virtuelna isporuka putem video konferencije će verovatno biti efikasna, sve dok se zadrže komponente uživo, kao što su periodi pitanja i odgovora i grupna diskusija.
