Stotine studija se objavljuju svake godine o poremećaju pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), ali je potrebno više rada kako bi se osiguralo da ti nalazi poboljšaju živote.
Uz doprinos stručnih zainteresovanih strana iz čitave oblasti, istraživači u Centru za pregled dokaza Južne Kalifornije, koji je deo Medicinske škole Keck USC, sintetizovali su najnovija saznanja kako bi na kraju mogli da informišu kliničku praksu. Uopšteno govoreći, otkrili su da i lekovi i psihosocijalni tretmani deluju u lečenju ADHD-a i da deca sa ovim stanjem mogu i postaju bolje.
„Imamo više istraživanja nego ikada o ADHD-u, ali moramo da ih sumiramo na pouzdan i validan način“, rekla je dr Susanne Hempel, profesor kliničke populacije i javnih zdravstvenih nauka na Medicinskom fakultetu Keck i direktor iz Centra za pregled dokaza Južne Kalifornije, koji je nadgledao rad.
Tim, koji je uključivao istraživače iz Centra za praksu zasnovanu na dokazima Južne Kalifornije, odeljenja za dečiju psihijatriju Medicinske škole Keck i Instituta za bihejvioralno zdravlje Dečje bolnice u Los Anđelesu, pregledao je više od 23.000 publikacija o ADHD-u. Njihov rad je naručila Agencija za zdravstvena istraživanja i kvalitet.
Rezultati, objavljeni u dva prateća rada u časopisu Pediatrics, odgovaraju na velika pitanja o tome šta funkcioniše na efikasnoj dijagnostici i lečenju ADHD-a, i ukazuju na tekuće praznine u istraživanju, uključujući kako najbolje pratiti napredovanje stanja tokom vremena. Kliničari koje je odabrala Američka akademija za pedijatriju (AAP) će sada koristiti pregled dokaza za kreiranje ažuriranih kliničkih smernica koje informišu o najboljim praksama u nezi ADHD-a širom zemlje.
„Roditelji, nastavnici i pružaoci usluga trebaju informacije zasnovane na dokazima o ADHD-u“, rekao je Hempel. „U naš pregled smo uključili samo najsnažnije studije, što nam omogućava da damo snažne izjave o dokazima.
Pre početka pregleda literature, istraživački tim je razvio svoja pitanja i protokole u saradnji sa stručnjacima za ADHD iz celog polja kako bi se uverio da postavljaju i odgovaraju na pitanja koja mogu direktno koristiti pacijentima, porodicama i pružaocima usluga. Tokom procesa, istraživači su takođe objavili svoje preliminarne nalaze i pozdravili povratne informacije tokom 45-dnevnog perioda javnog komentara.
Tim je sproveo opsežnu pretragu koja nije bila ograničena na dijagnostičke alate ili pristupe lečenja za koje je već poznato da su efikasni. Od više od 23.000 publikacija, istraživači su odabrali 550 studija za konačnu analizu. Studije su odabrane ako su ispunjavale rigorozne kriterijume za uključivanje tima, koji su davali prioritet rigoroznom dizajnu studija kao što su randomizovana kontrolisana ispitivanja.
Za dijagnozu ADHD-a, dostupni su mnogi alati, uključujući skale ocenjivanja roditelja i nastavnika, samoizveštaje pacijenata, neuropsihološke testove, EEG pristupe, slike, biomarkere, praćenje i posmatranje aktivnosti. Za nekoliko pristupa, istraživači su otkrili značajne varijacije u rezultatima, pri čemu su neke studije pokazale da je dati metod bio veoma efikasan, a drugi da je bio loš.
„Postajemo sve bolji u dijagnostikovanju ADHD-a, ali istraživanje i dalje karakteriše mnogo varijacija“, rekao je Hempel.
Mnogi tretmani za ADHD su rigorozno testirani, stvarajući snažnu bazu dokaza za lekove (uključujući i stimulanse i nestimulanse), kao i psihosocijalne pristupe, kao što je modifikacija ponašanja. Ostali tretmani koji se ne koriste lekovima koje je tim analizirao uključuju kognitivni trening, neurofeedback, fizičke vežbe, ishranu i suplemente, podršku roditelja i školske intervencije.
„Lekovi imaju najjače dokaze za poboljšanje ne samo simptoma ADHD-a, već i drugih problema koji često prate ADHD, kao što su opoziciono i ometajuće ponašanje“, rekao je Bredli Piterson, MD, direktor Instituta za razvoj uma u Dečjoj bolnici u Los Anđelesu ( CHLA) i glavni autor recenzije.
Pored pregleda dokaza o dijagnozi i lečenju, istraživači su istražili šta je poznato o tekućem praćenju ADHD-a: Kako pružaoci usluga mogu proceniti da li dete ili adolescent treba da nastave sa lečenjem zbog ovog stanja? Stručnjaci iz ove oblasti složili su se da je ovo pitanje kritično, ali nekoliko studija je istražilo to pitanje. Tim za pregled dokaza je zaključio da je potrebno više istraživanja o praćenju ADHD-a tokom vremena.
Publikacije će se sada koristiti kao podrška ažuriranju AAP-ovih smernica kliničke prakse za ADHD, pružajući najnovije savete o tome kako najbolje dijagnostikovati, proceniti i lečiti stanje.
„Sveobuhvatni zaključak: ADHD se može lečiti. Postoji mnogo studija koje nam mogu pokazati da deca apsolutno mogu da ozdrave“, rekao je Hempel.
