Pokazalo se da vežba poboljšava zdravlje mozga i smanjuje rizik od kognitivnog pada i demencije na duži rok. Ali bavljenje svakodnevnom fizičkom aktivnošću ima neposredne koristi za zdravlje mozga, prema novoj studiji istraživača sa Medicinskog fakulteta Penn State.
Tim je otkrio da ljudi srednjih godina koji su učestvovali u svakodnevnom kretanju pokazuju poboljšanje u brzini kognitivnog procesa ekvivalentno tome da su četiri godine mlađi, bez obzira da li je aktivnost nižeg intenziteta, poput šetnje psa ili obavljanja kućnih poslova, ili većeg intenziteta, poput džogiranja. .
Nalazi su objavljeni u časopisu Annals of Behavioral Medicine.
„Ne morate da idete u teretanu da biste iskusili sve potencijalne prednosti fizičke aktivnosti“, rekao je Džonatan Hakun, docent neurologije i psihologije na Penn State i Penn State College of Medicine. „Svako kretanje je važno. Svakodnevno kretanje se računa kao izvor akumulirane fizičke aktivnosti koja se može pripisati zdravom načinu života i može imati direktan uticaj na kognitivno zdravlje.“
Prethodna istraživanja koja su ispitivala odnos između fizičke aktivnosti i kognitivnog zdravlja obično su posmatrala dugoročnu vezu, na primer, tokom decenija za retrospektivnu studiju ili meseci do godinu dana za interventne studije. Hakun je rekao da je zainteresovan za povezivanje tačaka ranije kako bi razumeo potencijalni kratkoročni uticaj fizičke aktivnosti na kognitivno zdravlje.
Istraživački tim je koristio tehnologiju pametnih telefona za interakciju sa učesnicima više puta tokom njihovog redovnog svakodnevnog života koristeći protokol koji se zove ekološka trenutna procena. Tokom devet dana, učesnici su se prijavljivali šest puta dnevno, otprilike svaka 3,5 sata.
Tokom svake prijave, učesnici su prijavili da li su bili fizički aktivni od poslednjeg čekiranja. Ako su bili aktivni, od njih se tražilo da ocenjuju intenzitet svoje aktivnosti – lagan, umeren ili snažan. Na primer, hodanje i čišćenje su se smatrali laganim intenzitetom dok su trčanje, brza vožnja bicikla i naporno planinarenje smatrani snažnim intenzitetom. Učesnici su zatim bili podstaknuti da igraju dve „igre za mozak“, jednu dizajniranu da proceni brzinu kognitivne obrade, a drugu dizajniranu da proceni radnu memoriju, za koju je Hakun rekao da može biti zamena za izvršnu funkciju.
Tim je analizirao podatke od 204 učesnika koji su angažovani za multikulturalnu studiju zdrave ishrane za smanjenje kognitivnog pada i rizika od Alchajmerove bolesti. Podaci su prikupljeni tokom osnovnog perioda studije. Učesnici su bili starosti između 40 i 65 godina i stanovnici Bronksa, Njujork koji nisu imali istoriju kognitivnih oštećenja. Polovina učesnika su bili crnci ili Afroamerikanci, a 34% su bili Hispanoamerikanci.
Tim je otkrio da kada su učesnici prijavili da su bili fizički aktivni negde u prethodna 3,5 sata, pokazali su poboljšanja u brzini obrade koja je ekvivalentna tome da su četiri godine mlađi. Iako nije bilo uočenih poboljšanja u radnoj memoriji, vreme odziva tokom zadatka radne memorije odražavalo je poboljšanja uočena u brzini obrade.
„Postajemo sporiji kako starimo, i fizički i kognitivno. Ideja je da se tome trenutno možemo suprotstaviti pokretom. To je ubedljivo“, rekao je Hakun. „Postoji potencijal za kratku šetnju ili malo dodatnog pokreta koji će vam dati podsticaj.“
Pored toga, ljudi koji su prijavili da su aktivni češće su imali veće kratkoročne koristi u poređenju sa onima koji su prijavili manje fizičke aktivnosti u celini. Hakun je rekao da to sugeriše da se kognitivne zdravstvene koristi mogu povećati redovnom fizičkom aktivnošću. Međutim, objasnio je da je potrebno više istraživanja da bi se razumelo koliko fizička aktivnost i učestalost i vreme aktivnosti utiču na kognitivno zdravlje.
Hakun kaže da buduća istraživanja mogu uključiti uparivanje trenutne ekološke procene sa alatima za praćenje aktivnosti kako bi se bolje pratila povezanost između posmatrane fizičke aktivnosti, ponašanja i kognitivnih ishoda. Takođe se nada da će prikupljati podatke tokom dužeg perioda kako bi video kako svakodnevna fizička aktivnost utiče na kognitivno zdravlje tokom vremena u poređenju sa normalnim starenjem.
