Globalno, otprilike jedna od 10 beba se rodi prerano – to je oko jedne bebe svake dve sekunde. Puna trudnoća traje oko devet meseci ili 37 nedelja. Bebe rođene pre ove oznake smatraju se nedonoščadima. Prevremeni porođaj je značajan globalni zdravstveni problem. Može izazvati ozbiljne kratkoročne posledice, kao što su respiratorni i srčani problemi. Dugoročno, bebe rođene pre vremena mogu se suočiti sa motoričkim, neurosenzornim, kognitivnim i bihevioralnim deficitima.
Pre deset godina, 2012. godine, globalna koalicija zainteresovanih strana je objavila Born Too Soon: Global Action Report on Preterm Birth. U izveštaju se navodi globalna akcija za ublažavanje problema prevremenog porođaja.
Od tada su mnoge zemlje usvojile planove i rezolucije o zdravlju novorođenčadi. Globalne smernice sada uključuju intervencije koje spašavaju živote, kao što je upotreba prenatalnih kortikosteroida i nega majke kengura (kontakt koža na kožu). Takođe je došlo do rasta aktivizma u zajednici na prevenciji prevremenog porođaja i mrtvorođenosti, vođen mrežama roditelja, zdravstvenih radnika, akademske zajednice i civilnog društva.
Uprkos ovim intervencijama, u poslednjoj deceniji nije zabeležena merljiva promena u globalnoj stopi prevremenog rađanja ni u jednom regionu sveta. Na primer, u južnoj Aziji 13,3% beba u 2010. rođeno je prevremeno; ova cifra je bila 13,2% u 2020. U subsaharskoj Africi 10,1% beba u 2010. i 2020. bilo je nedonošče. Grupa od preko 140 pojedinaca iz više od 70 organizacija doprinela je novom izveštaju, Rođen prerano: decenija akcije protiv prevremenog porođaja, koji se poklopio sa 10. godišnjicom prvog izveštaja.
Najnoviji izveštaj pokazuje da ukupan napredak u poboljšanju blagostanja prevremeno rođenih beba, kao i njihovih porodica, nije otišao dovoljno brzo ili daleko. Gde se bebe rađaju često diktira da li će preživeti. Nejednakosti vezane za rasu, etničku pripadnost, socioekonomski i obrazovni status i pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama određuju vjerovatnoću smrti i invaliditeta. Na primer, jedna od 10 izuzetno prevremeno rođenih beba (rođenih pre 28 nedelja ili sedam meseci) preživi u zemljama sa niskim prihodima. U zemljama sa visokim dohotkom više od devet od 10 ovih beba preživi.
Strategije za smanjenje prevremenog porođaja uključuju: brigu pre začeća, kao što je pristup planiranju porodice; programi seksualnog zdravlja koji imaju za cilj prevenciju i lečenje infekcija pre i tokom trudnoće; i procenu i lečenje niskog statusa uhranjenosti pre začeća.
Izveštaj je poziv za buđenje. Problem prevremenog porođaja zahteva usaglašene napore vlada i donatora. Porodice, zajednice, zdravstveni radnici i civilno društvo takođe moraju biti aktivno uključeni u rešenja.
Pored utvrđenih globalnih problema, izveštaj naglašava nove i pojačane izazove koji su uticali na napore da se poboljšaju ishodi prevremenog porođaja. Mi ih zovemo „četiri C“:
Konflikt: Do kraja 2022. godine, preko 100 miliona ljudi je proterano iz svojih domova ratom, nasiljem ili kršenjem ljudskih prava, posebno u zemljama kao što su Ukrajina, Avganistan, Sudan i Mozambik. Širom sveta, 61% smrtnih slučajeva majki, 51% mrtvorođenih i 50% smrti novorođenčadi dogodilo se u zemljama kojima je bila potrebna humanitarna pomoć UN 2023. Preživela novorođenčad iz zona sukoba posebno su podložna doživotnim rizicima kao rezultat loših zdravstvenih usluga.
COVID-19: Pandemija je destabilizovala zdravstvene usluge za žene i novorođenčad. Odvajanje novorođenčadi od staratelja pretilo je praksama sa velikim uticajem kao što su briga o majci kengura i isključivo dojenje (davanje druge hrane ili pića – čak ni vode – osim majčinog mleka). Nedavna studija je pokazala da je, ako se postigne univerzalna pokrivenost brigom o majci kengura, više od 125.000 života novorođenčadi širom sveta moglo biti spaseno. Broj umrlih novorođenčadi od COVID-19 mogao je biti manji od 2.000.
Klimatske promene: Klimatske promene (uključujući ekstremne vrućine) i prirodne katastrofe raseljavaju milione ljudi. Uticaj na zdravlje je širok. U 2020. godini, 20% smrti novorođenčadi pripisano je zagađenju vazduha, uglavnom zbog prevremenog porođaja. Toksične hemikalije u krvi majke dovode do stresa imunološkog sistema i disfunkcije placente.
Kriza troškova života: Poremećaji u lancima snabdevanja izazvani pandemijom COVID-19 i klimatskom krizom dramatično su povećali troškove života. Globalna inflacija je porasla sa 4,7% u 2021. na 8,8% u 2022, stvarajući globalnu krizu troškova života. Postoje izveštaji o bebama koje umiru u zemljama sa niskim i srednjim prihodima nakon otpuštanja u porodice koje ne mogu da priušte grejanje i kiseonik kod kuće, što dodatno ugrožava zdravstvene ishode majki i novorođenčadi.
Novi izveštaj postavlja ambiciozan plan za smanjenje tereta prevremenog porođaja tako što će se baviti faktorima koji doprinose i unutar i izvan zdravstvenog sistema. Njegove preporuke imaju ključnu kontekstualnu važnost za Afriku, gde je prevremeno rođenje vodeći uzrok smrti beba mlađih od mesec dana.
Ukratko, izveštaj preporučuje:
- Praćenje broja prevremeno rođenih beba: Dostupnost i kvalitet podataka moraju se poboljšati. Ovo se može uraditi prebrojavanjem svake bebe svuda, uključujući i mrtvorođenu, i tačnim beleženjem gestacijske starosti i težine rođenja.
- Prava i poštovanje: Žene i njihove porodice treba da budu osnažene i da se o njima brine sa poštovanjem. Ovo će zahtevati više zdravstvenih radnika i veću odgovornost.
- Zdravstvene službe za žene i majke: Pristup žena visokokvalitetnim uslugama seksualnog, reproduktivnog i materinskog zdravlja sa poštovanjem je od suštinskog značaja. Sve žene i adolescentke treba da budu u stanju da odrede broj i razmak svoje dece.
- Briga o maloj i bolesnoj novorođenčadi: Većina glavnih uzroka neonatalne smrti može se sprečiti brigom o malom ili bolesnom novorođenčetu. Ovo zahteva posvećenost, resurse i udružene sisteme.
- Međusektorska akcija: Postoji potreba za ulaganjem u politike koje daju prioritet pravednom i inkluzivnom obrazovanju, uključujući seksualno obrazovanje, i inovativne šeme finansiranja koje podržavaju porodice sa prevremeno rođenim bebama. Zemlje takođe trebaju planove za hitne reakcije kako bi izbegle prekide usluga u vremenima krize.
