Određene poruke mogu da podstaknu korisnike interneta da preduzmu akciju suočenih sa maltretiranjem putem interneta, iako difuzija odgovornosti na internetu funkcioniše slično onoj u direktnom kontaktu, kažu istraživači sa Univerziteta SVPS.
Dr Jakub Kus, psiholog novih tehnologija sa Fakulteta za psihologiju Univerziteta SVPS u Vroclavu, i Agata Kocimska-Bortnovska, doktorant na Univerzitetu SVPS, objavili su rezultate svog istraživanja u članku „Upotreba tehnike društvenog uticaja kao alat za smanjenje disperzije odgovornosti na Internetu“ u časopisu Poljski psihološki bilten .
Fenomen difuzije odgovornosti sastoji se u činjenici da što više ljudi posmatra kritičan događaj (npr. saobraćajnu nesreću ili napad), to je manja šansa da će neko od njih pomoći žrtvi, jer je lična odgovornost za preduzimanje radnji „difuzna “ među svim posmatračima. Ova teorija je potvrđena u mnogim studijama sprovedenim u realnim uslovima.
U doba intenzivnog razvoja digitalnog okruženja, istraživači su odlučili da istraže da li problem prebacivanja odgovornosti sa sebe postoji i na internetu, šta doprinosi ovoj pojavi i šta se može učiniti da se ona minimizira.
Količina vremena koje provodimo na mreži nastavlja da raste. Uporedo sa svakodnevnim aktivnostima, tamo su migrirale i negativne pojave vezane za sajber maltretiranje, kao što su uznemiravanje, ismevanje ili govor mržnje. Iako su mnogi korisnici interneta često svedoci ovakvih događaja, oni se retko odlučuju da intervenišu, brane žrtvu ili upozore administratore platforme.
Dr Jakub Kus i Agata Kocimska-Bortnovska sproveli su studiju kako bi posmatrali kako će korisnici simulirane platforme društvenih medija reagovati na veštački izazvane krizne situacije. Pretpostavljali su da bi difuzija odgovornosti bila manja kada bi korisnici interneta bili svesni da su oni jedini svedoci krizne situacije.
Drugi element njihovog istraživanja uključivao je korišćenje tehnike društvenog uticaja, koja se sastojala od dodavanja ubedljive fraze na zahtev za pomoć koji je poslala „žrtva“ onlajn napada: „Svaka reakcija će pomoći“. Ideja je bila da se proveri kada će posmatrači krizne situacije doneti odluku da pomognu i kako ih efikasno podstaći na to.
„Dobijeni rezultati će omogućiti da se bolje razume dinamika procesa difuzije odgovornosti na internetu i nauči kako da se smanji. Ovo je utoliko važnije s obzirom na veliki jaz u znanju o ovoj temi, koja je trenutno jedna od najvećih. ozbiljni društveni problemi u vezi sa sajber prostorom“, naglašava dr Kuš.
Studija sa 168 učesnika sprovedena je onlajn između aprila i juna 2023. Učesnici su zamoljeni da testiraju funkcionalnost novog prototipa društvene mreže, koji su zapravo pripremili istraživači. Takođe su bili ohrabreni da prijave čudno i agresivno ponašanje i objave koristeći posebno dugme.
Pretražujući portal, učesnici su nailazili na agresivne komentare koje je generisao bot, postavljene na profilima drugih korisnika. Nakon čitanja komentara, za neke od učesnika, na profilu napadnutog korisnika se pojavio zahtev za pomoć: „Ne mogu da izađem na kraj sa ovom osobom, stalno me vređa. Zaista vas molim da mi pomognete, samo kliknite na Dugme za prijavu ispod njegovih objava.“
U drugom uslovu, učesnici su videli zahtev za pomoć, dopunjen dodatnom rečenicom na kraju: „Svaka reakcija će pomoći“, što je primer upotrebe tehnike društvenog uticaja (koju su prvobitno proučavali Robert Cialdini i David Schroeder u „svakom peni pomaže“ varijanta u kontekstu prikupljanja donacija u dobrotvorne svrhe).
Pored toga, nekim učesnicima je pokazana informacija da su komentare primetili i drugi korisnici (npr. „pregledano 42 puta“), dok je drugima navedeno da shvate da su oni jedini primetili kriznu situaciju. Svaki post je imao i napomenu sa brojem pregleda. Međutim, ispitanici nisu znali koliko su puta drugi korisnici pritisnuli dugme „Prijavi“.
Pokazalo se da upotreba odgovarajuće tehnike društvenog uticaja može da ubedi korisnike da reaguju u kriznoj situaciji. Osim toga, studija je potvrdila da se fenomen difuzije odgovornosti javlja na internetu na sličan način kao iu stvarnom životu.
Ispitanici koji veruju da agresivne komentare na račun drugog korisnika prikazuju mnogi drugi korisnici interneta ređe su reagovali od onih kojima je data informacija da su komentari prikazani samo jednom. Time je potvrđena teorija difuzije odgovornosti, prema kojoj što je veći broj posmatrača kriznog događaja, to je manja verovatnoća da će neko od njih preuzeti ličnu odgovornost i preduzeti konkretnu akciju (npr. pružiti pomoć ili podršku žrtvi). ).
Studija je takođe potvrdila efikasnost predložene tehnike društvenog uticaja, ali je, iznenađujuće, bila efikasna samo kada je komentar pogledan jednom. Kada je bilo više pregleda, upotreba dodatne fraze nije bila značajna. Broj klikova na dugme „Prijavi“ bio je praktično isti, bez obzira na to da li je ova tehnika društvenog uticaja korišćena ili ne. Ovaj rezultat može sugerisati da difuzija odgovornosti prevladava nad tehnikom „svaka reakcija će pomoći“, skidajući većinu odgovornosti sa učesnika.
„Nije veliko iznenađenje otkriti da je internet veoma zgodan prostor za antisocijalno ponašanje. Naši rezultati pomažu da se razume zašto je internet trolovima i mrziteljima tako lako da napreduju. Internet prostor koji daje anonimnost omogućava da napadi prođu praktično nekažnjeno“, komentariše dr Kuš.
Autori planiraju da sprovedu dodatna istraživanja, ali, po njihovom mišljenju, rezultati nam omogućavaju da pretpostavimo da određene tehnike društvenog uticaja mogu biti efikasan alat za smanjenje difuzije odgovornosti.
