Ljudi koji su gestacijski nosioci (ili „surogati“) mogu imati veći rizik od teških komplikacija tokom trudnoće i ranog postporođajnog perioda, hipertenzije u trudnoći i postporođajnog krvarenja, u poređenju sa osobama koje zatrudne bez pomoći ili sa IVF-om, prema istraživanju ICES-a i Kraljičin univerzitet.
Studija „Teški morbiditet majki i novorođenčadi među gestacijskim nosiocima: kohortna studija“ objavljena je u Annals of Internal Medicine.
Gestacijske nosioce nose i rađaju decu za parove ili pojedince koji inače ne mogu da zatrudne. Malo se zna o tome da li su gestacijski nosioci i bebe u većem riziku od ozbiljnih zdravstvenih ishoda, kako tokom trudnoće, tako i nakon porođaja.
Ovo je jedna od prvih velikih studija zasnovanih na populaciji koja analizira povezane skupove zdravstvenih podataka upoređujući zdravstvene ishode za tri različita tipa začeća: nepotpomognutu, vantelesnu oplodnju (IVF) i gestacijsko nošenje.
„Studija je podstaknuta povećanjem upotrebe gestacijskih nosilaca širom sveta i nedostatkom informacija o uticaju ovog reproduktivnog modaliteta na ishod trudnoće, za gestacijske nosioce i potomstvo“, kaže glavni autor dr Marija Velez, pomoćnik naučnik na ICES-u i, u vreme ove studije, vanredni profesor na odeljenju za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetu Kvins.
Velez je trenutno vanredni profesor i naučnik kliničar na Univerzitetu McGill i Istraživačkom institutu Zdravstvenog centra Univerziteta McGill (RI-MUHC).
Studija je obuhvatila 863.017 jednoplodnih porođaja u trudnoći više od 20 nedelja u Ontariju, Kanada, između 2012. i 2021. Grupe su uključivale 846.124 (97,6%) koji su začeti bez pomoći, 16.087 (1,8%) IVF-om i 806 (0,1%) (0,1%). ) korišćenjem gestacijskih nosilaca.
Istraživači su analizirali teški morbiditet majki (SMM) i teški neonatalni morbiditet (SNM), koji kombinuju mnoge različite zdravstvene indikatore i za osobe koje se rađaju i za bebe. Takođe su procenili hipertenzivne poremećaje (kao što je preeklampsija), porođaj carskim rezom, prevremeni porođaj i krvarenje nakon porođaja.
Jedno ograničenje studije bilo je nedostatak informacija o tome zašto su planirani roditelji, izvori donatora jajnih ćelija i sperme, tip IVF-a i razlozi zbog kojih su ljudi odlučili da postanu gestacijski nosioci, izabrali gestacijski nošenje. Buduća istraživanja bi mogla pomoći da se proceni da li bi bilo koji od ovih faktora uticao na zdravstvene ishode trudnice ili bebe.
„Kliničari uključeni u brigu o pojedincima i parovima kojima je potreban gestacijski nosilac da bi izgradili svoju porodicu trebalo bi da savetuju svoje pacijente i gestacijske nosioce o potencijalnom riziku tokom trudnoće i ranog postporođajnog perioda“, kaže Velez.
„Postoje smernice o kriterijumima podobnosti kako bi se smanjio rizik od komplikacija trudnoće među gestacijskim nosiocima“, dodaje ona. „Međutim, ove smernice se ne poštuju uvek striktno.“
