Prema dve međunarodne studije predstavljene na ESMO kongresu 2024, žene koje doje nakon što su primile lečenje od raka dojke, uključujući i one sa BRCA mutacijom zametne linije (nasledna promena u BRCA genima koja značajno povećava rizik od razvoja određenih karcinoma, posebno raka dojke) , ne suočavaju se sa povećanim rizikom od recidiva ili razvoja novih karcinoma dojke.
„Naša studija pruža prve dokaze o sigurnosti dojenja nakon raka dojke kod mladih žena koje nose BRCA mutaciju zametne linije“, rekla je dr Eva Blondeauk, onkolog, IRCCS Ospedale Policlinico San Martino, Genova, Italija, koja će predstaviti jednu od studija . „Ovo ukazuje na mogućnost da ove žene postignu ravnotežu između potreba majke i potreba bebe.“
S obzirom na hormonsku prirodu raka dojke, ranije je postojala zabrinutost u vezi sa trudnoćom i dojenjem nakon bolesti, jer oba uključuju promene u nivou hormona. Ovo je posebno važilo za žene sa BRCA mutacijom, koje su i dalje pod visokim rizikom od razvoja drugog raka dojke u drugoj dojci.
Dok su nedavne studije pokazale da ni tretmani potpomognute reprodukcije niti trudnoća nisu povezani sa povećanim rizikom od recidiva ili novih slučajeva raka dojke, uključujući žene koje nose BRCA mutaciju zametne linije, do sada je bilo dostupno vrlo malo dokaza o izvodljivosti i sigurnosti dojenja kod ovih žene.
„Nadam se da će ovi novi nalazi poboljšati način na koji savetujemo ove pacijente“, rekao je Blondo. Međunarodna studija pratila je skoro 5.000 mladih žena koje su nosile BRCA mutaciju zametne linije koje su preživele rak dojke. Skoro jedna od četiri od 474 žene koje su se kasnije porodile dojile su svoju bebu; nešto manje od polovine nije moglo da doji jer su im obe dojke uklonjene kako bi se smanjio rizik od raka u budućnosti.
Nakon srednjeg praćenja od sedam godina od porođaja, nije bilo razlike u broju recidiva raka dojke ili novih karcinoma dojke kod žena koje su dojile svoju bebu u poređenju sa onima koje nisu dojile (prilagođeni odnos rizika poddistribucije 1,08, 95% interval poverenja 0,57–2,06, p=0,82). Takođe nije bilo razlike u preživljavanju bez bolesti ili ukupnom preživljavanju.
Druga nova studija koja proširuje istragu izvan BRCA, obraćajući se ženama sa ranim rakom dojke pozitivnim na hormonske receptore, pokazala je slične rezultate, bez rizika povezanih sa dojenjem.
„Ovi rezultati su ključni za žene koje žele da zatrudne i doje svoju bebu nakon raka dojke“, rekao je dr Fedro Alesandro Pekatori, direktor Odeljenja za plodnost i prokreaciju na Evropskom institutu za onkologiju IRCCS, Milano, Italija, ko- autor studije.
„Vreme je da počnemo da razmišljamo o preživelima od raka dojke kao o ženama sa svim pravima, potrebama i mogućnostima žena koje nikada nisu imale rak“, rekao je on.
„Lekari su bili zabrinuti da ovim ženama daju šansu da dobiju bebu, ali nedavno smo pokazali da je to kratkoročno bezbedno. Sada, sa ovim novim informacijama, možemo da razotkrijemo mit da dojenje nije moguće niti bezbedno za dojke. Oni koji su preživeli rak mogu imati normalnu trudnoću i odnos sa svojom bebom, uključujući dojenje.
Međunarodna POZITIVNA studija obuhvatila je 518 žena koje su privremeno prekinule lečenje raka dojke da bi rodile; 317 je imalo najmanje jedno živorođeno i skoro dvoje od tri od njih je dojilo (62%).
Dve godine od prvog živorođenja, procenat žena sa recidivom raka dojke ili novim rakom dojke bio je sličan kod onih koje su dojile (3,6%) kao i kod onih koje nisu dojile (3,1%).
Komentarišući rezultate, dr Maria Alice Franzoi, medicinski onkolog i istraživač u Gustave Roussi, Villejuif, Francuska, koja nije uključena u studiju, rekla je: „Ranije je nedostajalo visokokvalitetnih podataka o izvodljivosti i bezbednosti dojenja u mlade žene koje su lečene od raka dojke.
„Do sada su ženama i zdravstvenim radnicima nedostajale informacije o tome da li je dojenje izvodljivo nakon operacije raka dojke, o bezbednosti pauziranja adjuvantnih tretmana za dojenje i o hormonskim promenama u vezi sa tim“, objasnila je ona. Međutim, ona je upozorila da bi praćenje studija trebalo, u idealnom slučaju, da se nastavi duže.
„Podaci iz ove dve studije biće izuzetno korisni za vođenje naših praktičnih razgovora sa mladim ženama kojima je dijagnostikovan rak dojke“, nastavio je Franzoi.
„Trebalo bi da počnemo da razmišljamo i razgovaramo o planiranju brige o preživljavanju – uključujući očuvanje plodnosti, trudnoću i dojenje za žene koje žele da razmotre ove opcije – u vreme dijagnoze, tako da budu pripremljene i osnažene tokom celog puta protiv raka dojke za zajedničku odluku pravljenje“, rekla je ona.
