Prakse svesnosti, izvedene iz drevnih meditativnih tradicija, postaju sve popularnije u modernom društvu. Prethodne studije su otkrile da ove prakse, koje podstiču ljude da usmere pažnju na sadašnji trenutak, mogu imati mnoštvo prednosti, kao što su smanjenje stresa, pomoć u emocionalnoj regulaciji i poboljšanje koncentracije.
Istraživači na Univerzitetu Grenoble Alpes, Univerzitetu Svonsi i drugim institutima širom sveta sproveli su veliku studiju sa ciljem daljeg istraživanja efekata prakse svesnosti na nivoe stresa. Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature Human Behavior, sugerišu da bi samokontrolisane prakse svesnosti mogle biti korisne za smanjenje stresa koji su sami prijavili u kratkom roku.
„Na početku mog doktorata odlučili smo da je logičan prvi korak u prikupljanju dokaza procena kvaliteta postojećih studija putem meta-analize“, rekao je Alesandro Sparacio, prvi autor rada, za Medical Xpress. „Naš cilj je bio da utvrdimo da li su trenutni dokazi o samokontrolisanoj pažnji dovoljni. Otkrili smo da su postojeće studije nedovoljnog kvaliteta i da su njihovi uzorci jednostavno premali.“
Kada su pregledali prethodnu literaturu koja se fokusirala na samokontrolisane prakse svesnosti, Sparacio i njegove kolege su otkrili da većina studija ima značajna ograničenja. Iako ovo nije nužno značilo da su intervencije svesnosti bile neefikasne, to je smanjilo sigurnost sa kojom bi se mogle smatrati korisnim.
Istraživači su stoga odlučili da sprovedu novu studiju koja se bavi ograničenjima koja su identifikovali. Studija koju su sproveli je prva te vrste, jer je uključivala daleko veći broj učesnika regrutovanih od strane različitih instituta širom sveta.
„Srećom, prve dve godine doktorata provela sam u Grenobleovoj CORE laboratoriji, gde su moje kolege imale veliko iskustvo sa projektima ‘velike timske nauke’“, rekao je Sparacio.
„Patrick Forscher, tada postdoktor u našem timu, nedavno je napisao značajan teorijski rad u kojem je izložio prednosti i nedostatke nauke o velikom timu i bio je od ključnog značaja da mi pomogne da uspostavim ovaj projekat. Pored toga, kolega doktorant, Olivier Dujols, upravo je uspostavio svoju istraživačku infrastrukturu za svoju STRAEK-2 studiju.“
Da bi prevazišao ograničenja prethodnih studija, Sparacio se oslanjao na podršku laboratorijskog tima CORE na Univerzitetu Grenoble Alpes, gde je stekao doktorat. Pre sprovođenja stvarnog eksperimenta, on je takođe anketirao mnoge praktičare svesnosti kako bi identifikovao najprikladnije prakse za studiju.
Studija velikih razmera obuhvatila je 37 lokacija, uključujući 61 istraživača na različitim institutima u SAD, Velikoj Britaniji, Evropi i Australiji. U studiji je učestvovalo ukupno 2.239 pojedinaca, što je broj bez presedana za istraživanja vezana za svesnost.
Kako je studija sprovedena na vrhuncu pandemije COVID-19, učesnici su završili vežbe svesnosti onlajn. Istraživači su procenili četiri najpoznatije vežbe svesnosti: svesno disanje, skeniranje tela, pažljivo hodanje i meditacija ljubazne ljubaznosti.
„Za vežbu skeniranja tela, učesnici su mentalno skenirali različite delove svojih tela, ponovo se fokusirajući na svaki deo kad god bi im um odlutao“, objasnio je Sparacio.
„U svesnom disanju, učesnici su se koncentrisali na svoj dah ne pokušavajući da ga promene, nežno vraćajući svoju pažnju na dah kad god su bili ometeni. Meditacija ljubaznosti uključivala je učesnike da usmeravaju osećanja ljubaznosti prema sebi, a zatim proširuju ta osećanja na druge. Tokom pažljivog hodanja, učesnici su hodali u tihom okruženju bez ometanja, fokusirajući se na fizičke senzacije hodanja i kontakt stopala sa tlom.“
Učesnici studije su zamoljeni da popune upitnik o svojim nivoima stresa putem linka koji im je dat, i pre i posle vežbe svesnosti. Njihovi odgovori su upoređeni sa odgovorima kontrolne grupe, koja je umesto toga slušala nasumično odabrane priče istog trajanja kao i vežbe.
„Svaki učesnik je učestvovao u 15-minutnoj sesiji meditacije svesnosti kod kuće, koju je prethodno snimio Kristof Spisens, sertifikovani instruktor“, rekao je Sparacio. „Ovaj pristup je osigurao da učesnici mogu da vežbaju pažljivost u poznatom i udobnom okruženju, što je bilo posebno važno tokom pandemije, kada je minimiziranje stresa bilo ključno.“
Velika studija koju su sproveli Sparacio i njegove kolege posebno je procenila kratkoročne efekte vežbi svesnosti na nivo stresa, pošto su učesnici podelili svoje povratne informacije odmah nakon vežbe. Tim je otkrio da su vežbe značajno smanjile subjektivni nivo stresa, pri čemu je većina učesnika izjavila da se oseća manje pod stresom nakon što ih završe.
„Ovo je bio intenzivan ali vredan projekat i zaista sam zahvalan svima koji su doprineli, direktno ili indirektno“, rekao je Sparacio. „Kao praktičar svesnosti, u početku sam bio razočaran ishodom naše meta-analize, nadajući se visokokvalitetnim dokazima koji podržavaju samokontrolisanu pažnju. Međutim, naša studija na više lokacija barem je delimično potvrdila moje uverenje da samokontrolisana svesnost može biti efikasna.“
Sve u svemu, rezultati ovog multinacionalnog kolaborativnog istraživačkog napora sugerišu da vežbe svesnosti koje sami upravljaju mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa u kratkom roku. S obzirom na veliku veličinu uzorka i napore tima da prevaziđe prethodna ograničenja, to bi moglo povećati poverenje u neke od kratkoročnih prednosti ovih praksi.
„Dok sam bio pristrasan u korist pažljivosti, jedan od mojih supervizora, dr Rocha IJzerman, bio je skeptičan i stoga me je držao na nogama da pružim visokokvalitetne dokaze“, rekao je Sparacio. „Ipak, on sada takođe priznaje da su dokazi koje smo prikupili pomerili njegovu perspektivu ka verovanju da pažljivost funkcioniše.“
Dok rezultati tima ističu prednosti pažljivosti, Sparacio smatra da treba biti oprezan u korišćenju za davanje praktičnih preporuka. To je zato što se još uvek nije bavilo nekim ograničenjima istraživanja svesnosti.
„Iako ova studija pruža najbolje dokaze koje imamo do sada, još uvek postoje ograničenja koja treba rešiti“, rekao je on.
„Na primer, da li efekat važi za ljude sa nižim prihodima? Da li uočeni efekti nisu samo zbog ‘efekta očekivanja’? Kako različiti tipovi ličnosti utiču na efikasnost? I šta se dešava sa dugotrajnim angažovanjem u svesnosti? Ukratko, dok možemo pretpostaviti da je samokontrolisana svesnost generalno efikasna, pojedinci koji žele da primene svesnost u sopstvenim životima treba da to čine promišljeno, imajući ova pitanja na umu.“
Sparacio i njegove kolege u Singapuru trenutno osmišljavaju prateći projekat na više lokacija koji se fokusira na vežbe svesnosti koje sami upravljaju. Ovaj projekat, koji bi mogao da obuhvati 17 lokacija na kojima je sprovedena prethodna studija, mogao bi da prevaziđe dalja eksperimentalna ograničenja, uz procenu dugoročnih i fizioloških efekata.
