Istraživači su ispitali hiljade genetski definisanih osobina kako bi identifikovali moguće uzročne veze za osam uobičajenih karcinoma. Tim je procenio podatke od više od 860.000 ljudi kako bi otkrio potencijalne faktore koji uzrokuju rak dojke, creva, endometrijuma, pluća, jednjaka, jajnika, prostate i bubrega.
Studija je pružila potkrepljujuće dokaze za poznate faktore rizika, kao što su gojaznost i pušenje, potvrđujući važnost inicijativa javnog zdravlja za smanjenje tereta raka među populacijom.
Takođe je otkrio ranije neispitane osobine koje bi mogle povećati rizik od bolesti kod ljudi. Istraživački tim na Institutu za istraživanje raka u Londonu stavio je ova udruženja na raspolaganje drugim istraživačima, čije naknadne studije mogu pomoći da dovedu do efikasnih strategija prevencije.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Za ovu studiju, istraživači su pristupili skupovima podataka koji sadrže 378.142 slučaja od osam vrsta karcinoma od interesa, kao i podacima od 485.715 ljudi bez dijagnoze raka. Koristeći informacije iz objavljenih studija o asocijacijama na nivou genoma, identifikovali su 336.191 relevantnu genetsku varijantu, koje su povezali sa ukupno 3.661 osobinom – što znači genetski određene karakteristike pojedinca.
Gde je moguće, tim je grupisao ove osobine prema utvrđenim faktorima rizika od raka, uključujući konzumaciju alkohola i gojaznost. Zatim su svaku od preostalih osobina kategorisali kao jednu od sledećih: kardiometabolički, unos ishranom, sastav tela, imuni i inflamatorni, metabolizam masnih kiselina i lipoproteina, način života, reprodukcija, obrazovanje i ponašanje, metabolomika i proteomika, ili razno.
Sledeći korak je bio da se potraže veze između grupa osobina i kancera koji se procenjuju – na primer, da se vidi da li postoji veza između različitih nivoa hormona i određenih vrsta raka.
Kada je asocijacija napravljena, tim je koristio hijerarhijski sistem ocenjivanja zasnovan na statističkoj značajnosti da označi verovatnoću da je veza uzročna. Četiri opcije su bile „robusne“, „verovatne“, „sugestivne“ i „neznačajne“. Da bi podržali ovaj proces, istraživači su takođe koristili dokaze iz postojeće literature.
Sve u svemu, broj čvrstih asocijacija sa određenim osobinama bio je najveći za rak endometrijuma, a najmanji za rak jajnika. Osobine koje će najverovatnije povećati rizik od raka bile su antropometrijske osobine – koje uključuju metrike kao što su indeks telesne mase (BMI) i odnos struka i kukova – dok su oni sa najmanjim uticajem bili unos ishranom i kardiometabolički faktori, kao što su krvni pritisak i ravnoteža masti u krvi.
Kada je reč o specifičnim asocijacijama, studija je potvrdila da pušenje cigareta povećava rizik od raka pluća; povećan BMI povećava rizik od raka debelog creva, endometrijuma, pluća, jajnika i bubrega; veća konzumacija alkohola povećava rizik od raka endometrijuma, pluća, jednjaka, jajnika i bubrega; i sedentarno ponašanje povećava rizik od raka dojke, debelog creva, endometrijuma i pluća.
Pored toga, studija je podržala manje poznate veze koje različite vrste raka imaju sa hormonskim faktorima i sa genetski predviđenim nivoima različitih vitamina, minerala i proteina u krvi, uključujući vitamin B12, cink i holesterol. Istraživači su takođe otkrili ranije nepoznatu vezu između genetskog markera u određenoj vrsti belih krvnih zrnaca i šest tipova raka.
Mnoge ranije studije su već razmatrale veze između različitih faktora rizika i različitih vrsta karcinoma, pa su istraživači koji stoje iza trenutne studije odlučili da pristupe svom radu sa drugačijim ciljem.
Od samog početka, namerno su držali svoju studiju širokom. Oni su uključili veliki broj osobina u svoje istraživanje, razmatrali više tipova raka i koristili najveće dostupne skupove podataka o raku.
Umesto da zasnivaju svoju studiju na specifičnoj hipotezi, kao što je „Da li fizička neaktivnost povećava rizik od raka jajnika?“ zauzeli su agnostički pristup, koji im je omogućio da ispitaju niz osobina bez ikakvih pretpostavki ili očekivanja.
Konkretno, tim je koristio tehniku pod nazivom Mendelijska studija randomizacije na nivou čitave asocijacije (MR-PheVAS) kako bi pokušao da minimizira pogrešne rezultate. Zajednički prvi autor dr Molli Vent, analitički naučnik u grupi za genomiku raka u ICR-u, objasnila je: „MR-PheVAS je statistička tehnika koja koristi genetiku da pruži informacije o odnosu između faktora rizika i ishoda.
„Tražimo da vidimo da li pojedinci sa genetskom sklonošću prema određenom faktoru rizika – na primer, da postanu zavisni od nikotina u cigaretama – takođe imaju genetsku predispoziciju za određeni ishod, recimo rak pluća. Mi generišemo vezu između genetske osnove ovih osobina, i to nam omogućava da procenimo povećani rizik koji osobina daje.“
Ovaj metod je pomogao da se smanji rizik od obrnute uzročnosti – gde naučnici pogrešno shvataju uzrok i posledicu – i podstakao je tim da bude svestan alternativnih faktora koji bi mogli da objasne bilo kakve veze, poznate kao zbunjujuće varijable.
Viši autor profesor Richard Houlston, profesor molekularne i populacione genetike na ICR-u, rekao je: „Bilo nam je zadovoljstvo da možemo da procenimo više osobina koje drugi istraživači ranije nisu razmatrali. Naš rad je istakao složenost ispitivanja osobina kao što je ishrana. unos, za koji je veoma teško razdvojiti korelacije i obrasce u ponašanju opšte javnosti u ishrani.
„Pokušali smo da prevaziđemo ovo korišćenjem obimnih skupova podataka o raku i izvođenjem značajnog broja testova. To nam je dalo jak dokaz koji nam je bio potreban da bismo bili uvereni da ono što smo videli nije samo slučajno.“
Dr Vent je dodao: „Ovaj rad će verovatno imati veći uticaj na duži rok. Dalje molekularno i biološko praćenje od strane istraživačke zajednice raka će nam pomoći da bolje razumemo osnovu asocijacija identifikovanih u ovom radu. U tom cilju, mi smo oduševljeni što smo u mogućnosti da ove asocijacije učinimo javno dostupnim. Nadamo se da će naši rezultati dopuniti nezavisna istraživanja drugih naučnika.
„Kratkoročno, naše istraživanje je čvrsto potvrdilo dobro utvrđene faktore rizika za rak, kao što su pušenje, konzumacija alkohola i gojaznost. Zauzvrat, ovo nas je uverilo da je naša metodologija efikasna u otkrivanju opasnosti povezanih sa novim otkrivenim faktorima rizika u studiju.
„U budućnosti, neki od molekularnih faktora identifikovanih u studiji mogli bi poslužiti kao potencijalni biomarkeri za rizik od raka, nudeći potencijalne puteve za rano otkrivanje i strategije prevencije.“
