Umor, bol u leđima ili nesanica—tokom trudnoće skoro sve žene pate od simptoma poput ovih. Interdisciplinarni tim istraživača iz FAU-a je sada istražio kada su takve pritužbe posebno česte i kako napreduju. Tim je koristio anonimni skup podataka velikih podataka iz aplikacije za trudnoću.
Svaka trudnoća je jedinstvena, ali skoro sve trudnice pate od sličnih simptoma trudnoće: umorne su, imaju bolove u leđima, pate od zatvora, problema sa spavanjem ili kratkog daha.
„Mi znamo za ove simptome već duže vreme. Međutim, do danas je sprovedeno malo istraživanja o tome kada se javljaju tokom trudnoće i kako utiču jedni na druge“, objašnjava prof. dr Bjorn Eiskofier. „Moramo naučiti da bolje razumemo pozadinu ovih simptoma ako želimo da poboljšamo prenatalnu negu i opcije lečenja.“
Šef Laboratorije za mašinsko učenje i analizu podataka na FAU koordinira interdisciplinarni istraživački projekat SMART Start zajedno sa prof. dr Matijasom V. Bekmanom (šef katedre i katedre za akušerstvo i ginekologiju) i prof. dr Peterom A. Fašing (profesor translacione ginekologije i akušerstva) sa Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju na Universitatsklinikum Erlangen.
Prof. dr Oliver Schoffski sa Katedre za zdravstveni menadžment na FAU i prof. dr Matthias Braun sa Katedre za sistematsku teologiju i etiku Univerziteta u Bonu su takođe uključeni u projekat. Zajedno, istraživači se nadaju da će podstaći digitalizaciju prenatalne nege u Nemačkoj na osnovu širokog skupa podataka.
U okviru interdisciplinarnog istraživačkog projekta, Michael Nissen, naučni saradnik i doktorski kandidat u Laboratoriji za mašinsko učenje i analizu podataka, analizirao je skup podataka velikih podataka od nemačkog programera aplikacije za trudnoću keleia. Buduće majke mogu odabrati svoje individualne simptome u aplikaciji keleia. Zatim dobijaju informacije i sadržaje prilagođene njihovim individualnim potrebama.
„Najčešći simptom kod trudnica je umor. To je odabralo 92,9 odsto korisnika. Slede bolovi u leđima (92,6 odsto), otežano disanje (81,0 odsto) i problemi sa spavanjem (79,4 odsto), rezimira Nisen. „Zanimljivo je da se svaki pojedinačni simptom javlja u određenom vremenskom okviru“, objašnjava informatičar.
Umor dostiže vrhunac u prvom tromesečju trudnoće, glavobolje počinju naročito u 15. nedelji trudnoće, a dijareja obično pogađa žene uglavnom na početku i na kraju trudnoće, sa jasnim minimumom oko 20. nedelje. Problemi sa spavanjem se stalno povećavaju kako trudnoća napreduje.
Možda postoji veza između problema sa spavanjem i pritužbi na trudnoću.
Neki od simptoma utiču ne samo na kvalitet života buduće majke. Oni takođe mogu biti povezani sa neželjenim posledicama po trudnoću. Na primer, literatura je dokazala da su problemi sa spavanjem povezani sa većim rizikom od carskog reza, prevremenog porođaja i depresije u trudnoći. Stoga je važno sprovesti istraživanje simptoma.
Keleia je FAU-u obezbedila veliki, anonimni skup podataka od korisnika aplikacije u istraživačke svrhe, čime je direktno doprinela boljem razumevanju teme, što je dobar primer uspešne saradnje između industrije i istraživanja. Ukupno 183.732 žene pratile su svoje simptome vezane za trudnoću pomoću aplikacije za praćenje simptoma.
Zabeležili su više od 1,5 miliona simptoma. Istraživači su analizirali ovaj ogroman skup podataka i sastavili krive progresije simptoma sa nedeljnim krivama simptoma za 15 različitih simptoma povezanih sa trudnoćom. „Veličina skupa podataka je znatno veća od prethodnog rada obavljenog u ovoj oblasti.“
Štaviše, skup podataka je tačan odraz stvarne situacije, zasnovan na dokazima iz stvarnog sveta. Ovo može pomoći da se smanje sva moguća distorzija i diskriminacija u medicinskim istraživanjima i pruži široka slika izvan okvira tradicionalnih medicinskih studija.
Korisničke navike mogu učiniti problematičnim korišćenje zdravstvenih aplikacija u naučnim studijama. Neki korisnici isprobavaju aplikaciju samo jednom. „Uspeli smo da pokažemo da se ovi podaci jedva razlikuju od veoma aktivnih korisnika“, objašnjava Nisen. Kao rezultat toga, podaci od jednokratnih korisnika mogli su da se koriste u istraživačke svrhe.
Sve u svemu, studija uključuje informacije o nekoliko još nepoznatih ili kontroverznih simptoma i kako oni napreduju tokom vremena, i znatno je većeg obima od bilo koje druge studije sprovedene do danas. „Naša studija podvlači potencijal sekundarne upotrebe sektorskih podataka“, naglašava doktorant. „Saradnja nauke i industrije može dovesti do novih naučnih otkrića.