Noćni talasi su ometajući bez obzira na to kada se javljaju tokom noći. Nova studija sugeriše da se više valunga javlja tokom druge polovine noći kada se obično javlja više REM sna i kada takav poremećaj ima veće šanse da poveća rizik od srčanih oboljenja.
Rezultati studije su predstavljeni na Godišnjem sastanku Društva za menopauzu 2024, održanom u Čikagu od 10. do 14. septembra.
Noćni talasi su jedan od češćih simptoma za žene oko prelaska u menopauzu. Perimenopauza je period u životu žene pre poslednjeg menstrualnog ciklusa i kada nivo hormona opada, izazivajući početak neredovnih menstruacija i talasa vrućine, kao i druge simptome menopauze. Perimenopauza je takođe vreme kada se rizik od kardiovaskularnih bolesti značajno povećava, možda zbog fluktuacije nivoa hormona.
Estrogen, na primer, koji opada tokom ovog perioda života, pomaže da krvni sudovi budu otvoreni i opušteni. Takođe kontroliše nivo holesterola i smanjuje rizik od nakupljanja plaka u arterijama. Smanjenje nivoa estrogena tokom perimenopauze i menopauze može učiniti unutrašnjost krvnih sudova ranjivom na nakupljanje plaka u arterijama, povećavajući rizik od moždanog udara, srčanog udara i koronarne bolesti srca.
Poremećaji REM spavanja (koji je poznat kao najdublji san kada se snovi obično javljaju) takođe mogu dovesti do povećanog rizika od razvoja srčanih bolesti. Dobro je dokumentovano da se većina REM sna javlja u drugoj polovini noći i da je termoregulacija smanjena tokom REM sna. Međutim, do danas je potrebno više dokaza da bi se utvrdilo da li se većina talasa vrućine javlja tokom prve ili druge polovine noći.
Razumevanje kada se valungi javljaju tokom spavanja može rasvetliti posledice za rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zato su istraživači u ovoj novoj studiji koja je uključivala skoro 60 učesnika želeli da identifikuju da li postoje razlike u objektivno izmerenim talasima vrućine u prvoj i drugoj polovini noći kod žena u perimenopauzi.
Učesnici su bile zdrave žene u perimenopauzi starosti 43–54 godine koje nisu imale srčanih bolesti i koje nisu uzimale hormonsku terapiju ili druge lekove koji utiču na valunge.
Ono što su otkrili je da se 41% ukupnih talasa vrućine dogodilo tokom prve polovine noći, dok se 59% dogodilo u drugoj polovini. Valovi su objektivno mereni putem provodljivosti kože grudne kosti. Ovi rezultati podržavaju hipotezu istraživača da će se više valunga pojaviti u drugoj polovini noći sa većim vezama sa kardiovaskularnim oboljenjima.
„Ovo su preliminarni podaci i na malom uzorku“, kaže dr Sara Vitkovski, čija je laboratorija na koledžu Smit u Masačusetsu vodila studiju. „Potrebno je više istraživanja da bi se procenila povezanost valunga sa poremećajima sna i kako oni mogu uticati na subklinički kardiovaskularni rizik oko prelaska u menopauzu.“
„Rezultati ove male studije su interesantni jer su talasi vrućine jedan od najčešćih simptoma menopauze“, kaže dr Stefani Faubion, medicinski direktor The Menopause Society.
„Dalja istraživanja o potencijalnoj povezanosti između poremećaja sna i povećanog rizika od razvoja kardiovaskularnih bolesti biće važna za žene i njihove zdravstvene radnike.“
