U doba pametnih satova, praćenje fizičke aktivnosti, posebno broja koraka, postalo je lakše nego ikad. Međutim, trenutne smernice za fizičku aktivnost ne preporučuju izričito određen broj koraka za postizanje zdravstvenih benefita. Nova studija istraživača iz Brigham and Women’s Hospital, objavljena u časopisu JAMA Internal Medicine, sugeriše da ciljevi vežbanja zasnovani na koracima i vremenu mogu biti jednako efikasni u smanjenju rizika od rane smrti i kardiovaskularnih bolesti. Ovo znači da je izbor između ciljeva zasnovanih na koracima ili vremenu manje važan od izbora cilja koji odgovara ličnim preferencijama.
Smernice za fizičku aktivnost u SAD preporučuju odraslima najmanje 150 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti (npr. brzo hodanje) ili 75 minuta snažne aktivnosti (npr. džogiranje) nedeljno. Do sada, većina dokaza o zdravstvenim prednostima fizičke aktivnosti dolazila je iz studija u kojima su učesnici sami prijavljivali svoju aktivnost.
Istraživači su analizirali podatke od 14.399 žena koje su učestvovale u studiji o zdravlju žena. U periodu od 2011. do 2015. godine, učesnice starije od 62 godine nosile su nosive uređaje sedam uzastopnih dana kako bi beležile nivoe fizičke aktivnosti. Tokom devetogodišnjeg praćenja, otkriveno je da su viši nivoi fizičke aktivnosti, bez obzira na to da li su procenjeni putem broja koraka ili vremena, povezani sa značajnim smanjenjem rizika od smrti i kardiovaskularnih bolesti.
- U proseku, učesnici su imali 62 minuta fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta nedeljno i medijanu od 5.183 koraka dnevno.
- Najaktivnija četvrtina žena imala je 30-40% smanjenja rizika od smrti i kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa najmanje aktivnim kvartalom.
- Pojedinci u prva tri kvartila fizičke aktivnosti nadživeli su one u donjem kvartilu za 2,22 do 2,36 meseci tokom devet godina praćenja.
Broj koraka je jednostavan za merenje i obuhvata sve oblike kretanja, uključujući svakodnevne aktivnosti, što ga čini korisnim posebno za starije osobe. Međutim, može biti manje precizan u odražavanju intenziteta aktivnosti. Nasuprot tome, vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti omogućava tačnije praćenje intenzivnijih vežbi kao što su biciklizam ili plivanje.
Rezultati ove studije podržavaju dodavanje ciljeva zasnovanih na koracima u buduće smernice za fizičku aktivnost. Ovo bi omogućilo veću fleksibilnost i prilagodljivost ciljeva za pojedince sa različitim preferencijama, sposobnostima i životnim stilovima. Iako je studija opservaciona i uzročne veze ne mogu biti dokazne, dalja istraživanja, uključujući randomizovana kontrolisana ispitivanja, mogu pružiti dublje uvide.
Dr. Rikuta Hamaia, glavni autor studije, naglašava važnost prilagođavanja ciljeva fizičke aktivnosti individualnim potrebama, dok viši autor Dr. I-Min Lee ističe potrebu za uključivanjem ciljeva zasnovanih na koracima u naredne savezne smernice za fizičku aktivnost planirane za 2028. godinu.
