Nedavna studija, objavljena u časopisu Prirodno ljudsko ponašanje, donosi nova saznanja o uticaju igranja video igara na mentalno zdravlje. Tim stručnjaka za mentalno zdravlje, ljudsko ponašanje i ekonomiju iz nekoliko japanskih institucija analizirao je podatke iz upitnika koje su popunili ljudi koji su tokom blokade COVID-19 proveli vreme kod kuće i učestvovali u lutriji za kupovinu konzola za video igre.
Prethodna istraživanja o uticaju video igara na mentalno zdravlje su bila podeljena. Dok su neka istraživanja sugerisala da dugotrajno igranje može dovesti do zavisnosti, društvene izolacije i agresivnog ponašanja, druga su tvrdila da su takvi nalazi možda preterani. Svetska zdravstvena organizacija je čak klasifikovala „poremećaj igranja igara“ kao mentalnu bolest.
Nova studija, međutim, pruža drugačiju perspektivu. Tokom ranih dana pandemije, potražnja za konzolama za video igre, kao što su Soni PlayStation 5 i Nintendo Switch, naglo je porasla. Istraživači su iskoristili ovu situaciju da prouče uticaj igranja video igara u stvarnim uslovima. Upitnici su poslati učesnicima lutrije koji su imali priliku da kupe ove konzole, a istraživači su analizirali odgovore od 97.602 učesnika.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su se bavile igranjem video igara izveštavale o većem osećaju zadovoljstva životom, ključnom komponenti mentalnog zdravlja, u poređenju sa onima koji nisu igrali igre. Međutim, tim je takođe otkrio da su prednosti igranja ograničene: učesnici koji su igrali više od tri sata dnevno nisu prijavili dodatne koristi u odnosu na one koji su igrali tri sata dnevno.
Ovo istraživanje pruža vredne uvide u moguće koristi video igara za mentalno zdravlje, ali naglašava potrebu za balansiranim pristupom kako bi se izbegli potencijalni negativni efekti prekomernog igranja.
