Deca i tinejdžeri koji žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću imaju veću verovatnoću da imaju visok krvni pritisak kao odrasli (uzrasta od 50 do 64 godine), što sugeriše da bi procesi iza ovog stanja mogli da počnu već u detinjstvu, sugeriše novo istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem Evropskom kongresu o Gojaznost (ECO) u Veneciji, Italija (12-15. maj).
Rezultati švedske studije zasnovane na populaciji pokazali su da se krvni pritisak kod odraslih muškaraca povećava u linearnoj vezi sa višim BMI u detinjstvu (u dobi od 8 godina) i većom promenom BMI tokom puberteta (BMI na 20 godina minus BMI u detinjstvu), nezavisno od svake drugo. Kod žena se krvni pritisak u srednjim godinama povećavao u linearnoj vezi sa većom promenom BMI u pubertetu, ali ne i BMI u detinjstvu.
„Naši rezultati sugerišu da je prevencija prekomerne težine i gojaznosti koja počinje u detinjstvu važna kada je u pitanju postizanje zdravog krvnog pritiska u kasnijem životu“, kaže glavni autor dr Lina Lilja sa Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj.
„Deca i tinejdžeri koji žive sa prekomernom težinom ili gojaznošću mogu imati koristi od ciljanih inicijativa i modifikacija načina života kako bi se smanjio značajan teret bolesti povezan sa visokim krvnim pritiskom u kasnijem životu od bolesti kao što su srčani udari, moždani udari i oštećenje bubrega.
Hipertenzija (uporno visok krvni pritisak) je važan izazov za javno zdravlje širom sveta zbog svoje visoke prevalencije i povezanog rizika od kardiovaskularnih bolesti. SZO procenjuje da 1,28 milijardi odraslih osoba starosti od 30 do 79 godina širom sveta živi sa hipertenzijom.
Visok krvni pritisak je glavni uzrok srčanog udara, moždanog udara i hronične bolesti bubrega, i jedan je od uzroka prevremene smrti koji se može sprečiti i lečiti u svetu. Faktori rizika koji se mogu promeniti uključuju nezdravu ishranu, fizičku neaktivnost i prekomernu težinu ili gojaznost.
Visok BMI kod odraslih je snažno povezan sa povećanim krvnim pritiskom i hipertenzijom. Međutim, relativni doprinos povišenog BMI tokom detinjstva i puberteta krvnom pritisku u srednjim godinama nije poznat.
Da bi saznali više, istraživači su analizirali podatke o 1.683 osobe (858 muškaraca i 825 žena) rođenih između 1948. i 1968. koje su bile uključene u dve kohorte zasnovane na populaciji – i kohortu BMI Epidemiologi Studi Geteborg (BEST) i Švedsku CardioPulmonari bioImage Studi SCAPIS)—da se ispita povezanost između BMI tokom razvoja i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska u srednjim godinama (50–64 godine).
Istraživači su merili razvojni BMI učesnika iz BEST Geteborške kohorte koristeći školske zdravstvene kartone (u dobi od 7 do 8 godina) i za mlađe odrasle osobe (u dobi od 18 do 20 godina) iz školske zdravstvene zaštite ili medicinskih pregleda prilikom upisa u školu. vojska koja je bila obavezna za mladiće do 2010.
Informacije o krvnom pritisku u srednjim godinama (u dobi od 50–64 godine) uzete su od učesnika u SCAPIS studiji koji nisu uzimali lekove za visok krvni pritisak u vreme merenja krvnog pritiska. Sve analize su prilagođene za godinu rođenja.
Istraživači su koristili standardnu devijaciju, uobičajeno korišćeni statistički alat koji pokazuje šta je unutar normalnog opsega u poređenju sa prosekom.
U analizama koje uključuju i BMI u detinjstvu i promenu BMI u pubertetu u istom modelu, rezultati su pokazali da je kod muškaraca povećanje od jedne jedinice BMI od prosečnog BMI u detinjstvu (BMI 15,6 kg/m 2 ) povezano sa povećanjem od 1,30 mmHg sistolnog krvnog pritiska i porasta dijastolnog krvnog pritiska za 0,75 mmHg, nezavisno jedno od drugog.
Slično, povećanje od jedne jedinice BMI u odnosu na prosečni BMI u pubertetu (ekvivalentno prosečnoj promeni BMI u pubertetu od 5,4 kg/m 2 ) kod muškaraca je povezano sa povećanjem sistolnog krvnog pritiska za 1,03 mmHg i povećanjem dijastolnog krvnog pritiska za 0,53 mmHg u srednjih godina, nezavisni jedni od drugih.
Kod žena, povećanje BMI u pubertetu za jednu jedinicu BMI bilo je povezano sa povećanjem sistolnog krvnog pritiska za 0,96 mmHg i povećanjem dijastolnog krvnog pritiska za 0,77 mmHg u srednjim godinama, bez obzira na BMI u detinjstvu. Nasuprot tome, BMI u detinjstvu nije bio povezan sa sistolnim ili dijastolnim krvnim pritiskom u srednjim godinama, bez obzira na promenu BMI u pubertetu.
„Iako razlike u krvnom pritisku nisu velike, ako je krvni pritisak blago povišen tokom mnogo godina, može oštetiti krvne sudove i dovesti do kardiovaskularnih i bubrežnih bolesti“, objašnjava koautor dr Dženi Kindblom iz Univerzitetske bolnice Sahlgrenska u Švedskoj. .
„Naši nalazi pokazuju da visok krvni pritisak može nastati u ranom životu. Prekomerna masna masa izaziva hroničnu upalu niskog stepena i endotelnu disfunkciju [poremećeno funkcionisanje sluznice krvnih sudova] već u detinjstvu.
„Veće količine visceralne abdominalne masti povećavaju rizik od razvoja hipertenzije kod odraslih. I ranije smo pokazali da je velika promena BMI u pubertetu kod muškaraca povezana sa visceralnom gojaznošću [masnoćom oko unutrašnjih organa] u mlađoj odrasloj dobi. Dakle, uvećani visceralni masna masa bi mogla, kod osoba sa visokim BMI porastom tokom puberteta, biti mogući mehanizam koji doprinosi višem krvnom pritisku.“
Ona dodaje: „Ova studija je važna s obzirom na rastuću plimu gojaznosti među decom i tinejdžerima. Od vitalnog je značaja da se fokus sa visokog krvnog pritiska kod odraslih okrene na ljude u mlađim starosnim grupama.“
Autori primećuju da su rezultati dobijeni iz opservacionih nalaza, tako da je potrebno više studija da bi se razumelo da li postoje određene starosne dobi u detinjstvu i/ili adolescenciji kada je BMI posebno važan za krvni pritisak u odraslom dobu.
Oni takođe ukazuju na neka ograničenja, uključujući i to da se definitivna uzročno-posledična veza između BMI i visokog krvnog pritiska ne može utvrditi u ovoj vrsti studija zasnovane na populaciji; krvni pritisak je meren u jednom trenutku; analize nisu mogle da uzmu u obzir uticaj drugih poznatih faktora rizika kao što su ishrana i fizička aktivnost koji su mogli da utiču na rezultate; i pošto su većina učesnika studije bili belci, rezultati se možda neće generalizovati na ljude iz drugih rasnih ili etničkih grupa.
Visok krvni pritisak se definiše kao sistolni krvni pritisak (SBP) na ili iznad 140 mmHg ili dijastolni krvni pritisak (DBP) na ili iznad 90 mmHg.
