Deset minuta fizičke aktivnosti dnevno ili manje vremena ispred ekrana je sve što je potrebno da se odloži nastanak dijabetesa tipa 2 i uspori njegov razvoj u mladosti, prema studiji koju je vodila klinički vanredni profesor Univerziteta u Montrealu dr Melanie Henderson, pedijatar, endokrinolog i epidemiolog u UdeM-ovoj dečjoj bolnici, CHU Sainte-Justine.
Stope gojaznosti su u porastu među Kanađanima mlađim od 19 godina i dostižu alarmantne nivoe. S obzirom da se očekuje da će se broj dece sa dijabetesom tipa 2 u Kanadi učetvorostručiti u narednih nekoliko decenija, istraživanje dr Henderson nudi tračak nade kvantifikujući kako fizička aktivnost i sedentarno ponašanje utiču na ključne indikatore dijabetesa.
„Sa samo 10 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti dnevno, vidimo smanjenje rizika povezanih sa razvojem dijabetesa tipa 2 kod dece sa rizikom“, rekao je Soren Harnois-Leblanc, dr UdeM. iz epidemiologije i prvi autor studije, koja je objavljena u novembru u Lancet Child Adolescent Health.
„Smanjenje vremena sedenja za sat vremena dnevno nudi slične prednosti“, rekao je dr Henderson. „Vreme pred ekranom, bilo da se radi o televiziji, video igricama ili društvenim medijima, je posebno štetno, ali ga je takođe lakše izbeći nego sedenje koje je povezano sa transportom, na primer. Nemaju sve sedeće navike isti uticaj na kardiometaboličko zdravlje.“
Međutim, promena životnih navika može biti nezgodna. Telo ima ugrađene mehanizme za održavanje najveće težine, što otežava gubitak težine. Zato je toliko važno da se deluje rano sa decom i adolescentima koji imaju porodičnu istoriju gojaznosti, kažu istraživači.
„Postoji hitna potreba da se razviju i primene politike prevencije gojaznosti koje imaju za cilj promovisanje fizičke aktivnosti i smanjenje sedentarnog ponašanja kako bi se sprečio dijabetes kod ugroženih populacija“, rekao je dr Henderson. „Moramo da ciljamo zdravlje širom sveta“, dodao je Harnois-Leblanc.
Ukupno 630 dece iz Kvebeka sa porodičnom istorijom gojaznosti praćeno je tokom sedmogodišnjeg perioda u tri ciklusa: uzrasta 8–10, 10–12 i 15–17 godina. Nekoliko testova je korišćeno za merenje ključnih indikatora dijabetesa, uključujući osetljivost na insulin, lučenje insulina i nivoe glukoze u krvi. Fizička aktivnost i ukupno vreme sedenja mereni su akcelerometrijom, a vreme pred ekranom u slobodno vreme je procenjeno pomoću upitnika koji je sam prijavio.
