Određene vrste crevnih bakterija mogu da ometaju efikasnost vakcine protiv rotavirusa, tvrde istraživači Instituta za biomedicinske nauke na Državnom univerzitetu Džordžije.
Nalazi, predvođeni dr. Vu L. Ngo i Andrev T. Gevirtz, objavljeni u časopisu Cellular and Molecular Gastroenterology and Hepatology, ukazuju da mikrobiota creva, posebno bilioni bakterija koje žive u crevima pojedinca, mogu uticati na reagovanje na vakcinu protiv rotavirusa i ponekad dovesti do toga da deca ostanu sklona do rotavirusne infekcije i teške bolesti uprkos vakcinaciji.
Rotavirus je virus koji se lako širi među odojčadima i malom decom, izazivajući tešku dijareju, povraćanje, groznicu i bol u stomaku. Deca koja su zaražena rotavirusnom bolešću mogu dehidrirati i mogu zahtevati hospitalizaciju. Vakcine protiv rotavirusa su se pokazale veoma efikasnim u zaštiti dece u Sjedinjenim Državama i Evropi, ali imaju relativno nisku efikasnost u nekim zemljama sa niskim prihodima.
Rotavirusne vakcine su oralno davani, živi, oslabljeni virusi koji moraju da inficiraju creva svog domaćina da bi izazvali zaštitni imunitet. Zaštita koju pružaju vakcine protiv rotavirusa je veoma različita među pojedincima, što navodi istraživače na hipotezu da sastav mikrobiote creva, usred kojeg virusna vakcina mora da inficira, utiče na efikasnost vakcine protiv rotavirusa.
U ovoj studiji, istraživači su istraživali uticaj ljudskih mikrobioma na vakcinaciju protiv rotavirusa davanjem mikrobnih transplantacija miševima od dece sa snažnom ili minimalnom reakcijom na vakcinu protiv rotavirusa. Otkrili su da miševi koji primaju mikrobne transplantacije od pojedinaca koji su visoko reagovali na rotavirusnu vakcinu obilno oslobađaju rotavirusne antigene i snažno stvaraju anti-rotavirusna antitela.
Nasuprot tome, miševi koji su primali mikrobne transplantacije od dece koja nisu reagovala na vakcinaciju protiv rotavirusa pokazali su samo skromno povećanje antitela na rotavirus nakon vakcinacije i tako su ostali skloni izazivanju rotavirusa.
Analiza mikrobioma sekvenciranjem DNK sugeriše uključivanje Clostridium perfringens, bakterija za koje se zna da povremeno izazivaju očigledne bolesti, ali koje takođe mogu biti prisutne bez izazivanja bolesti kod nekih ljudi i životinja. Oralna primena kultivisane C. perfringens miševima delimično je oponašala osobine nereagovanja na vakcinu protiv rotavirusa. Ponovnom analizom objavljenih podataka utvrđeno je da je obilje C. perfringens kod dece umereno povezano sa neuspehom vakcine protiv rotavirusa.
U zaključku, istraživači su utvrdili da sastav mikrobiote utiče na efikasnost vakcine protiv rotavirusa, a C. perfringens je jedan—možda od mnogih—primera ljudske mikrobiote sposobne da promoviše neuspeh vakcine protiv rotavirusa.
„Naši nalazi pokazuju da C. perfringens može biti jedan od panela mikroba, uključujući bakterije i viruse, koji mogu uticati na infekciju—i shodno tome, imune odgovore izazvane—virusima vakcine protiv rotavirusa“, rekao je Gevirtz.
Dodatni autori studije su Ianling Vang, Iadong Vang i Jun Zou sa Instituta za biomedicinske nauke u državi Georgia; Zhenda Shi iz Instituta za biomedicinske nauke u državi Georgia, Cherokee Federal i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti; Robert Britton i Sasirekha Ramani sa Medicinskog koledža Bejlor; i Baoming Jiang iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
