Studije koje su godinama sugerisale da umereno konzumiranje alkohola može produžiti život i smanjiti rizik od srčanih i drugih hroničnih oboljenja suočavaju se sa kritikama zbog nedostataka u dizajnu istraživanja. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Studies on Alcohol and Drugs osporava ove tvrdnje.
Glavni istraživač, dr Tim Stokvel sa Kanadskog instituta za istraživanje upotrebe supstanci na Univerzitetu Viktorija, ističe da studije koje su povezivale umereno pijenje sa zdravstvenim prednostima često nisu uzimale u obzir životne navike ispitanika. To je rezultiralo time da su umereni konzumenti alkohola bili upoređivani sa grupama koje nisu uključivale ispravne kontrolne grupe.
Analiza koju su sproveli Stokvel i njegove kolege obuhvatila je 107 studija koje su pratile ljude tokom vremena i istraživale vezu između konzumiranja alkohola i dugovečnosti. Rezultati su pokazali da su osobe koje su umereno pile alkohol imale manji rizik od umiranja u poređenju sa apstinentima.
Međutim, kritike upućene načinu sprovođenja ovih studija ukazuju na nedostatke, posebno u studijama koje su obuhvatale starije osobe. Kada su istraživači detaljnije analizirali podatke, otkrili su da umereno pijenje nije nužno povezano sa dužim životom u studijama koje su imale ispravne metodološke pristupe.
Ideja da umereno konzumiranje alkohola može dovesti do dužeg i zdravijeg života ima dugu tradiciju, poput „francuskog paradoksa“ koji je popularisan devedesetih godina prošlog veka. Međutim, naučnici ističu da nema dovoljno dokaza koji bi podržali tvrdnje o koristima umerenog konzumiranja alkohola za zdravlje.
Stokvel naglašava da ne postoji potpuno bezbedan nivo konzumiranja alkohola i da čak i umereno pijenje može nositi određene rizike, poput povećanog rizika od određenih oblika karcinoma. Stoga je važno da javnost bude svesna potencijalnih opasnosti koje alkohol može predstavljati po zdravlje.
