Naučnici sa Instituta za psihijatriju Maks Plank merili su reakciju zenica učesnika dok su rešavali zadatak. Kod zdravih učesnika, zenice su se širile tokom zadatka u očekivanju nagrade, ali je ova reakcija bila manje izražena kod učesnika sa depresijom.
„Smanjena reakcija zenice bila je posebno primetna kod pacijenata koji više nisu mogli da osećaju zadovoljstvo i prijavili su gubitak energije“, kaže Endi Brendler, prvi autor studije. Ovaj osećaj bezvoljnosti je jedan od najčešćih simptoma depresije.
„Ovo otkriće nam pomaže da bolje razumemo fiziološke mehanizme koji stoje iza bezvoljnosti“, objašnjava vođa istraživačke grupe Viktor Spormejker. Između ostalog, reakcija zenice je marker aktivnosti u locus coeruleusu, strukturi mozga sa najvećom koncentracijom noradrenergičkih neurona u centralnom nervnom sistemu.
Noradrenergički neuroni reaguju na neurotransmiter norepinefrin, esencijalnu komponentu u odgovoru na stres i regulaciji uzbuđenja, drugim rečima, na aktivaciju nervnog sistema. „Smanjeni odgovor zenice kod pacijenata sa više bezvoljnosti ukazuje na to da je nedostatak aktivacije locus coeruleusa važan fiziološki proces koji leži u osnovi osećaja bezvoljnosti“, kaže Spoormaker.
Studija je takođe otkrila da je odgovor zenica slabiji što su učesnici imali depresivnije simptome. Ovo replicira nalaze prethodne studije iste istraživačke grupe. Replikacija neuropsihijatrijskih metoda je više izuzetak nego pravilo i pokazuje pouzdanost pupilometrije kao metode.
Pupilometrija bi se mogla koristiti kao dopunska metoda za dijagnozu. To bi takođe moglo doprineti razvoju individualizovanih strategija lečenja depresije. Na primer, ako pacijent pokazuje značajno smanjen odgovor zenice, antidepresivi koji deluju na noradrenergički sistem mogu biti efikasniji od drugih lekova. Doziranje leka se takođe može optimizovati na osnovu reakcije učenika.
S obzirom da se procenjuje da se kod 30% depresivnih pacijenata ne poboljša stanje korišćenjem trenutno dostupnih lekova, hitno je potrebno razumevanje fizioloških mehanizama koji stoje iza depresije i fino podešavanje dijagnoze i lečenja.
Rad je objavljen u časopisu Naučni izveštaji.
