U podsaharskim afričkim zemljama postoji veliko opterećenje tifusnom groznicom, prema novoj studiji objavljenoj u The Lancet Global Health. Ovaj veliki teret u kombinaciji sa pretnjom sojeva tifusa otpornih na lečenje antibioticima zahteva jače strategije prevencije, uključujući upotrebu i primenu konjugovanih vakcina protiv tifusa (TCV) u endemskim okruženjima, zajedno sa poboljšanjima u pristupu bezbednoj vodi, sanitarnim uslovima i higijeni.
Nalazi ove četvorogodišnje studije, programa Teški tifus u Africi (SETA), nude nove procene opterećenja tifusnom groznicom iz šest zemalja: Burkine Faso, Demokratske Republike Kongo (DRC), Etiopije, Gane, Madagaskara i Nigerije, sa četiri zemlje koje beleže više od 100 slučajeva na svakih 100.000 čoveko-godina posmatranja, što se smatra velikim opterećenjem. Najveća incidencija tifusa pronađena je u DRC, sa 315 slučajeva na 100.000 ljudi, dok se pokazalo da su deca između 2-14 godina u najvećem riziku u svih 25 lokacija istraživanja.
Procenjuje se da se svake godine javi 12,5 do 16,3 miliona slučajeva tifusa sa 140.000 smrtnih slučajeva. Međutim, sa generičkim simptomima kao što su groznica, umor i bol u stomaku, i potreba za uzorkovanjem hemokulture da bi se postavila konačna dijagnoza, vladama je teško da shvate pravi teret tifusa u svojim zemljama.
„Naš cilj kroz SETA je bio da se pozabavimo ovim prazninama u podacima o opterećenju bolestima tifusa“, rekao je glavni autor dr Florijan Marks, zamenik generalnog direktora Međunarodnog instituta za vakcine (IVI). „Naše procene ukazuju na to da bi uvođenje TCV-a u endemskim okruženjima išlo daleko u zaštiti zajednica, posebno dece školskog uzrasta, od ove potencijalno smrtonosne – ali koja se može sprečiti – bolesti.
Pored incidencije bolesti, ova studija je takođe pokazala da je pojava antimikrobne rezistencije (AMR) kod Salmonella tiphi, bakterije koja izaziva tifusnu groznicu, dovela do većeg oslanjanja izvan tradicionalne prve linije lečenja antibiotikom. Ako se ne leče, teški slučajevi bolesti mogu dovesti do perforacije creva, pa čak i smrti. Ovo sugeriše da prevencija vakcinacijom može igrati ključnu ulogu ne samo u zaštiti od tifusne groznice, već iu smanjenju širenja sojeva bakterija otpornih na lekove.
Postoje dva TCV-a prekvalifikovana od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i dostupna preko Gavi-a, Alijanse za vakcine. U februaru 2024, IVI i SK bioscience objavili su da je treći TCV, SKITiphoid, takođe postigao PK SZO, otvarajući put za javne nabavke i povećanje globalne ponude.
Pored SETA studije o opterećenosti bolestima, IVI je radio sa kolegama u tri afričke zemlje kako bi pokazao uticaj TCV vakcinacije u stvarnom svetu. Ove studije uključuju klaster randomizovano ispitivanje u Agogu, Gana i dve studije efikasnosti nakon masovne vakcinacije u Kisantu, DRC i Imerintsiatosika, Madagaskar.
Dr Birkneh Tilahun Tadesse, pomoćnik generalnog direktora u IVI i šef odeljenja za dokaze u stvarnom svetu, objašnjava: „Kroz ove studije efikasnosti vakcine, cilj nam je da pokažemo punu javnozdravstvenu vrednost TCV-a u okruženjima koja su direktno pogođena visokim teret tifusne groznice. Naš konačni cilj je, naravno, da eliminišemo tifus ili barem da smanjimo opterećenje na niske nivoe incidencije, a to je ono što pokušavamo na Fidžiju sa kampanjom vakcinacije širom ostrva.“
Kako sve više zemalja u endemskim zemljama tifusa, tačnije u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, razmatra TCV u nacionalnim programima imunizacije, ovi podaci će pomoći u donošenju odluka o politikama zasnovanim na dokazima o prevenciji i kontroli tifusa.
