Često se smatra da je krompir manje zdrav u poređenju sa drugim povrćem. Dr Fedon A. Lindberg je 2000. godine napravio pometnju u Norveškoj kada je objavio da veliki deo stanovništva ne bi trebalo da jede toliko krompira. Mnogi od nas mogu dobiti na težini i razviti dijabetes tipa 2, verovao je.
Velika studija je sada ispitala kako je prošlo 77.000 Norvežana u periodu od 40 godina.
„Oni koji su jeli najmanje dva krompira dnevno tokom 1970-ih i 80-ih godina ispostavilo se da su imali 12% nižu stopu mortaliteta tokom narednih 40 godina. Konzumiranje više krompira je takođe povezano sa nižim mortalitetom zbog srčanih bolesti.
„Ova niža stopa smrtnosti je otprilike ista kao što nalazimo među ljudima sa velikom potrošnjom povrća uopšte“, kaže Erik Arnesen, naučni saradnik na Institutu za osnovne medicinske nauke Univerziteta u Oslu.
U prošlosti su ljudi mislili da prava večera mora da uključuje krompir. Zbog toga je šest dana u nedelji bilo normalno servirati krompir za vreme večere. Prema anketama potrošača iz 1980-ih, 9 od 10 ribljih večera i 8 od 10 mesnih večera jelo se sa krompirom.
„Često se smatralo da je krompir manje zdrav od drugog povrća, a norveške smernice za ishranu ne uključuju krompir među preporučeno voće i povrće ‘5-dnevno’.
„Međutim, iako najnovije nordijske preporuke za ishranu kažu da ljudi mogu uključiti krompir kao važan deo zdrave ishrane, nema dovoljno dokaza da se konačno utvrdi da krompir sam po sebi utiče na rizik od hroničnih bolesti. Zato smo želeli da istraži ovo konkretno pitanje“, kaže Arnesen.
Studija je nedavno objavljena u Journal of Nutrition. U saradnji sa drugim istraživačima sa Univerziteta u Oslu i Norveškog instituta za javno zdravlje, Arnesen je prikupio podatke iz anketa širom okruga koje su između 1974. i 1988. godine sprovele norveške nacionalne zdravstvene ankete. Istraživači su zatim povezali učesnike sa registrom uzroka smrti 40 godina kasnije, da vide kako su se stvari ispostavile.
„Pokazalo se da oni koji su jeli u proseku dva krompira dnevno imaju smanjen rizik od umiranja. Naše procene su i da je na svakih 100 grama veće količine krompira, rizik od smrtnosti i rizik od umiranja upravo od srčanih bolesti, bio 4 odsto. niže, objašnjava naučni saradnik.“
Arnesen naglašava da su istraživači uzeli u obzir uzrast, pol, pušačke navike, fizičku aktivnost i unos mesa, ribe i rastopljenog putera ili margarina za večeru. Korelacije su bile iste i za žene i za muškarce i za različite kategorije indeksa telesne mase, pušenja i fizičke vežbe.
Tokom 1970-ih i 80-ih godina, kuvani krompir je bio jedan od primarnih izvora dijetetskih vlakana u norveškoj hrani. Između ostalog, oni takođe obezbeđuju vitamin C i kalijum, koji promovišu dobro zdravlje srca.
Profesor Kjetil Retterstøl sa Katedre za ishranu, poslednji autor studije, kaže da je jedna od prednosti studije veliki broj učesnika i dug period praćenja.
„Ovo je verovatno najveća studija ikada o vezi između krompira i srčanih bolesti“, kaže Retterstøl.
Brojne prethodne studije su pokazale da imate veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 ako jedete puno krompira. Arnesen ističe da je konzistentna slabost ovih studija to što one takođe uključuju proizvode dobijene od krompira, kao što su pomfrit i pire krompir.
„U nutritivnom smislu, ovi proizvodi se veoma razlikuju od jednostavnog, kuvanog krompira jer su bogati i masti i soli“, objašnjava on.
Naučnik naglašava da je potrebno više istraživanja kako bi se razumeli osnovni mehanizmi koji su uključeni, kako bismo mogli da saznamo koliko je krompir zdrav sa svih tačaka gledišta.
