Jaki porodični odnosi su dugo bili povezani sa boljim osećajem blagostanja i povezanosti. Sada je tim predvođen istraživačima UT Southvestern Medical Center povezao kvalitet tih odnosa sa koliko uspešno ljudi – posebno stariji Afroamerikanci – upravljaju bolom. Nalazi, objavljeni u The Journals of Gerontology, serija B: Psihološke nauke i društvene nauke sugerišu faktore vezane za hronični bol koji bi mogli da poboljšaju opcije lečenja.
„Afroamerikanci koji su okruženi pozitivnim odnosima sa porodicom imaju manje šanse da dožive hronični bol kako stare“, rekla je dr Sara Vuds, vanredni profesor i potpredsednik za istraživanje porodične i društvene medicine na UT Southvestern. „Ako se bol razvije, može biti posebno verovatno da će postići hroničnu remisiju bola.“
Tim je odlučio da se fokusira na Afroamerikance jer je, uprkos dobro dokumentovanim disparitetima, ovaj segment populacije nedovoljno zastupljen u istraživanju bola. Većina razumevanja koja uključuje efikasnost lečenja bola u velikoj meri je vođena istraživanjem sprovedenim na zdravijim, uglavnom belim pacijentima.
„U poređenju sa starijim belcima, stariji Afroamerikanci trpe neproporcionalno lošije napredovanje bola, velika ograničenja u vezi sa bolom i povećanu smrtnost od bolova“, primetio je dr Vuds. „Rasna pristrasnost u upravljanju bolom dovodi do neadekvatnog tretmana bola.“
Studija je analizirala odgovore više od 3.300 afroameričkih učesnika u dva odvojena skupa podataka – studiji srednjeg života u Sjedinjenim Državama (MIDUS) i studiji o zdravlju i penzionisanju – o hroničnom bolu 2006. i ponovo deceniju kasnije.
Utvrđeno je da stariji Afroamerikanci koji su prijavili negativne ili zategnute odnose sa svojom decom – posebno decom koja su bila zahtevna, kritična ili iritantna – imaju veću verovatnoću da razviju hronični bol tokom perioda od 10 godina. Međutim, podrška porodice koju karakterišu toplina, pouzdanost i pouzdanost videla je suprotno, sa zaštitnim efektima od bola koji prevazilaze koristi dobijene snažnom fizičkom aktivnošću, kao što je mereno u drugim istraživačkim studijama.
„Sledeće planiramo da testiramo tačno kako stres utiče na bol“, rekao je dr Vuds. „Pretpostavljamo da se porodični odnosi obeleženi više stresa i naprezanja pokazuju kao depresivno raspoloženje, anksioznost i povećana upala. To, zauzvrat, održava razvoj i postojanost hroničnog bola. Suprotno tome, pretpostavljamo da porodični odnosi sa više brige i podrške mogu zaštititi zdravlje promovišući emocionalnu i fiziološku regulaciju, posebno u suočavanju sa stresom.“
Istraživači su otkrili da porodica, posebno među starijim Afroamerikancima, igra ključnu ulogu u određivanju rizika ili otpornosti na hronični bol.
„Naš rad počinje da identifikuje gde bi moglo biti od posebne pomoći intervenisati u porodičnim odnosima kako bi se ublažio stres ili promovisala podrška za brigu i lečenje bola“, objasnio je dr Vuds.
„Stariji afroamerički pacijenti koji žive sa hroničnim bolom kažu da im je potrebna podrška porodice da bi efikasno upravljali svojim bolom. Angažovanje porodice u primarnoj nezi radi preventivnih beneficija ili tretmana bola za ublažavanje bola, može čak poslužiti da se poboljša toplina i povezanost postojećih pozitivnih odnosa. “
Još jedna prednost, dodala je, je da bi takav tretman mogao da poboljša poverenje pacijenata u angažovanje u sistemu zdravstvene zaštite.
