Kliničke posete pacijenata koji pate od stanja oka na površini oka su se više nego udvostručili tokom vremena kada su čestice iz vazduha iz vazduha bile u atmosferi, signalizirajući moguću povezanost između klimatskih promena i zdravlja oka, prema novoj studiji Medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anschutz.
Studija, objavljena u sredu u časopisu Klinička oftalmologija, među prvima je koja se bavi proučavanjem kako klimatske promene mogu uticati na oči.
„Svetska zdravstvena organizacija proglasila je klimatske promene „najvećom zdravstvenom pretnjom sa kojom se čovečanstvo suočava“, rekla je glavni autor studije Dženifer Patnaik, dr, MHS, docent epidemiologije i oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu. „Ipak, postoje ograničene studije o uticaju zagađenja vazduha izazvanog klimatskim promenama na zdravlje očiju.
Istraživači, uključujući vanrednu profesorku dr Ketrin Džejms, koja rukovodi programom za klimu i ljudsko zdravlje na Školi javnog zdravlja u Koloradu, ispitali su povezanost između iritacije površine oka i svakodnevnih poseta ambulanti povezanih sa alergijom sa specifičnim dnevnim ambijentom. (PM) nivoi u oblasti Denver Metropolitan.
Dobili su podatke o koncentracijama PM koje su bile 10 mikrometara ili manje i 2,5 mikrometara ili manje u prečniku. Istraživači su otkrili 144.313 poseta oftalmološkim klinikama zbog iritacije očne površine i alergija tokom perioda studije. Broj dnevnih poseta bio je 2,2 puta veći od proseka kada su koncentracije PM 10 bile 110. Odnos stope poseta klinici se povećavao kako su dnevne koncentracije rasle.
Studija je izvestila da je konjunktivitis druga najčešća očna bolest među posetama klinici u studiji, što predstavlja tačno jednu trećinu svih poseta. Prevalencija očnog alergijskog konjunktivitisa je porasla širom sveta i varira u zavisnosti od regiona. Socioekonomski i ekološki faktori kao što su temperatura, vlažnost i zagađenje vazduha su predloženi kao razlozi za povećanje.
Patnaik je rekao da zdravstveni rizici od zagađenja vazduha i klimatskih promena obuhvataju širok spektar ishoda, uključujući zarazne bolesti, morbiditet povezan sa vremenskim prilikama i razne bolesti pluća, bubrega i kardiovaskularnih bolesti.
„Pokazalo se da su i manje proučavane hronične bolesti poput demencije povezane sa temperaturom i zagađivačima vazduha“, rekla je ona. „Istraživanje na temu očnih stanja i klime je još uvek u ranoj fazi; stoga je potrebno više studija da bi se bolje razumelo kako klima i zagađivači vazduha utiču na zdravlje očiju.“
Džejms se složio.
„Ova studija naglašava sistemske uticaje klimatskih stresora na zdravlje, uključujući kvalitet vazduha, šumske požare, temperaturu i uslove suše i stalnu potrebu za transdisciplinarnim istraživanjem“, rekla je ona.
Istraživači se nadaju da će izgraditi i proširiti ova početna otkrića, rekao je stariji autor studije Malik Kahook, MD, profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu CU.
„Ovi nalazi otvaraju vrata dubljem razumevanju kako faktori životne sredine utiču na zdravlje očiju. Sa kliničkog stanovišta, sada vidimo više dokaza koji sugerišu da čestice u vazduhu ne utiču samo na respiratorno ili kardiovaskularno zdravlje, već i direktno utiču zdravlje očne površine“, rekao je Kahook. „Naši sledeći koraci su da istražimo kako bi drugi zagađivači vazduha mogli da utiču na zdravlje očiju i da proširimo fokus na oblasti van Kolorada. Time želimo da identifikujemo preventivne strategije i razmotrimo nove protokole tretmana koji su prilagođeni za rešavanje ovih uticaja na životnu sredinu, na kraju štiteći najugroženijih pacijenata u oblastima koje su jako pogođene zagađenjem“.
Ejmi Daj-Robinson, sa Odeljenja za biostatistiku i informatiku na CU Anschutz, je koautor studije.
