Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Geteborgu pokazuje da fizičke aktivnosti koje radimo tokom života, na poslu ili kod kuće, nisu dovoljne da nas zaštite od moždanog udara. Međutim, vežbanje u slobodno vreme i korišćenje aktivnih načina transporta su povezani sa smanjenim rizikom od moždanog udara. Studija je objavljena u JAMA Netvork Open.
„Fizička aktivnost tokom slobodnog vremena i zbog transporta postaje sve važnija sada kada mnogi poslovi i kućne aktivnosti postaju sve više sedeći“, kaže glavni autor studije Adam Viktorison, istraživač sa Sahlgrenska akademije na Univerzitetu u Geteborgu, Švedska.
Istraživačka studija je obuhvatila 3.614 ljudi iz regiona Vastra Getaland, od kojih je 269 pretrpelo moždani udar u 20 godina koje je studija obuhvatila. Tri meseca nakon moždanog udara, njih 120 je umrlo ili su zavisili od pomoći za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Podaci o fizičkoj aktivnosti prikupljeni su iz anketa. Neki učesnici su dobili i pedometar da nose. Fizička aktivnost u slobodno vreme ili za prevoz pokazala je vezu sa objektivnim merenjima sa pedometara, dok fizička aktivnost na poslu nije.
Zdravstvene prednosti fizičke aktivnosti su dobro poznate, ali ranije studije su se uglavnom fokusirale na fizičku aktivnost tokom slobodnog vremena. Istraživanja poslednjih godina su pokazala da fizička aktivnost na poslu može imati negativne posledice po zdravlje, povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti.
„Izgleda da kako i kada obavljamo fizičku aktivnost igra ključnu ulogu u određivanju njenih zdravstvenih koristi. U našoj studiji, slobodno vreme i fizičke aktivnosti povezane sa transportom su bile povezane sa manjim rizikom od moždanog udara, dok aktivnosti tokom radnog vremena ili u domaćinstvu nisu bili“, ističe Viktorison.
„Fizički zahtevni poslovi često su povezani sa stresom, malom šansom za oporavak, zagađenjem vazduha i generalno lošijim socioekonomskim uslovima, koji mogu da se suprotstave pozitivnim efektima fizičke aktivnosti.
Studija je koristila podatke iz kohorte INTERGENE sa Univerziteta u Geteborgu. Učesnici studije su anketirani i podaci su prikupljeni od 2001. do 2004. godine, obuhvatajući i kliničke podatke i podatke iz upitnika. Istraživači se nadaju da će ovi rezultati doneti veću svest i dovesti do promena u politici javnog zdravlja kako bi se podstakla fizička aktivnost u društvu.
„Podsticanje ljudi da budu fizički aktivni u svakodnevnom životu, na primer hodanjem, vožnjom bicikla i drugim vrstama vežbi, može biti važna strategija u smanjenju broja moždanih udara i poboljšanju prognoze ljudi koji pate od moždanog udara“, kaže Viktorison.
