Abnormalni protok krvi u aorti je povezan sa upalom i razgradnjom zida krvnih sudova u uslovima kada je aorta proširena. Ovo pokazuje studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta Linkoping. Nalazi mogu doprineti boljoj dijagnozi i otvoriti nove načine za procenu rizika od ozbiljnih i obično fatalnih komplikacija, kao što je ruptura aorte.
Sva krv u telu prolazi kroz srce otprilike jednom u minutu. Sa svakim otkucajem srca, krv iz srca se pumpa u aortu.
Dilatacija se može javiti u svim delovima aorte. Nije jasno kako se to tačno dešava, ali jedno od objašnjenja može biti slabljenje vezivnog tkiva u zidu krvnog suda. Faktori kao što su povišen krvni pritisak, starost i različita nasledna stanja povećavaju rizik.
Osoba pogođena dilatacijom aorte obično ništa ne primećuje. Ali sve više ljudi sa dilatacijom aorte otkriva zdravstvena zaštita – često slučajno.
„U zdravstvu radimo sve više snimanja gde gledamo, na primer, srce ili pluća, a onda možemo da otkrijemo da je aorta pacijenta malo veća od normalne u nekim delovima. Postoji potreba za više alati za usmeravanje lekara o tome kako da postupaju sa ovim pacijentima, aorta će se, nažalost, više proširiti, a u najgorem slučaju, aorta će puknuti, što je obično fatalno“, kaže dr Filip Hamareus. student na Odseku za zdravstvo, medicinu i negu na Univerzitetu Linkoping i lekar stažista u bolnici okruga Rihov u Jončepingu.
Većini ljudi sa dilatacijom aorte nudi se redovan nadzor prečnika aorte — što je veći prečnik, veći je rizik. Ponekad se aorta operiše preventivno da bi se izbegle akutne komplikacije, ali može da pukne pre nego što dilatacija postane toliko izražena da se hirurška intervencija smatra odgovarajućom.
Istovremeno, mnogi pregledi se vrše kod ljudi čiji se prečnik aorte ne menja. Nove metode za ranu identifikaciju pacijenata sa povećanim rizikom od rasta mogle bi doprineti individualizovanijoj i isplativijoj nezi.
Stoga, istraživači koji stoje iza studije, objavljene u časopisu European Heart Journal—Cardiovascular Imaging, istražuju nove metode za razumevanje i rizika i samog stanja. Rad je naslovljen „Napon smicanja zida meren pomoću 4D protoka CMR korelira sa biomarkerima zapaljenja i sinteze kolagena u blagoj do umerenoj dilataciji ascendentne aorte i trikuspidnim aortnim zaliscima“.
„Možemo biti na nečem novom, što može reći nešto više o ozbiljnosti bolesti od onoga što pokazuje prečnik aorte“, kaže Petter Diverfeldt, profesor na Univerzitetu Linkoping i član Centra za nauku i vizuelizaciju medicinske slike, koji je vodio studija.
Kada se krv gurne iz srca u aortu, između krvi koja teče i zida suda javlja se sila trenja. Ovo je važno za vrstu ćelije koja se nalazi u zidu krvnih sudova i može da oseti protok krvi. Kada je sila trenja normalna, ćelije imaju tendenciju da budu zdrave. Međutim, ako trenje značajno promeni pravac, ili postane veoma nisko ili abnormalno na druge načine, izgleda da postoji signalizacija u zidu krvnog suda koja na kraju može dovesti do slabljenja.
Protok krvi kroz velike sudove tela i u srcu može se meriti i vizuelizovati magnetnom rezonancom, koristeći naprednu tehnologiju koja se zove 4D MRI protoka koja je dostupna u malom broju bolnica. Ovo daje istraživačima sliku o tome kako protok krvi utiče na zid krvnih sudova.
U trenutnoj studiji, istraživači su izvršili takva merenja i takođe izmerili različite proteine u krvi. Pokazalo se da postoje interesantne veze između uticaja krvotoka na zid aorte i raznih proteina koji se odnose na upalu i nakupljanje i degradaciju vezivnog tkiva.
„Vidimo da je kod pacijenata sa proširenom aortom, abnormalna dinamika protoka krvi povezana sa povećanom upalom i prometom vezivnog tkiva – nešto za šta verujemo da može odražavati procese u zidu krvnog suda. Ovo izgleda razumno na osnovu mehanizama koji su prikazani u prethodnim istraživanjima , ali potpuno je novo pokazati veze na način na koji sada radimo koristeći kombinaciju snimanja magnetnom rezonancom i uzoraka krvi“, kaže Hammareus.
Nalazi jačaju dosadašnja istraživanja, ali i donose nove uvide.
„Ono što je interesantno u vezi sa nalazima u našoj studiji je da mere o tome kako protok krvi utiče na zid aorte nisu bile povezane sa prečnikom aorte. Dakle, tradicionalna mera koja se često koristi u zdravstvenoj zaštiti nije bila deo odnosa koji vidimo u studiji između abnormalnog protoka krvi, upale i propadanja zida krvnih sudova“, kaže Diverfeldt.
Studija je sprovedena na 47 muškaraca i žena koji su učestvovali u švedskoj studiji CArdioPulmonari bioImage (SCAPIS) i čiji je prečnik aorte bio preko 40 mm. Oni su upoređeni sa 50 kontrolnih subjekata koji su bili podudarni po polu i starosti.
SCAPIS (Svedish CardioPulmonary bioImage Study) je švedska populaciona studija koja regrutuje i ispituje status srca i pluća 30.000 nasumično pozvanih žena i muškaraca starosti od 50 do 64 godine. Svrha je da identifikuje rizik pojedinaca od srčanih oboljenja i da ih spreči pre nego što nastati. Studija je saradnja između šest univerzitetskih bolnica u Švedskoj.
