Studija sprovedena u Mount Sinai Fuster Heart Hospital u Njujorku u saradnji sa Centro Nacional de Investigaciones Cardiovasculares (CNIC) u Madridu pruža važne nove informacije o aterosklerozi, bolesti u kojoj se lipidi (holesterol) i druge supstance akumuliraju u plakovima na arterijskog zida, što dovodi do stvrdnjavanja i sužavanja krvnih sudova i povećava rizik od teških kardiovaskularnih stanja.
Studiju, objavljenu u The Journal of the American College of Cardiology (JACC), vodio je dr Valentin Fuster, direktor kardiovaskularnog instituta i glavni lekar u medicinskom centru Mount Sinai i generalni direktor CNIC-a. Studija pokazuje da je i teret ateroskleroze i njeno napredovanje (rast plakova ili širenje bolesti na nove arterije) kod asimptomatskih osoba nezavisno povezan sa rizikom od smrti iz bilo kog uzroka.
Uprkos napretku u kardiovaskularnim istraživanjima, ostalo je nejasno da li se rizik od smrti od svih uzroka kod asimptomatskih osoba može predvideti praćenjem obima i progresije ateroskleroze, posebno u karotidnim arterijama, koje snabdevaju mozak krvlju.
Cilj nove studije bio je da se utvrdi nezavisna prediktivna vrednost opterećenja i progresije subkliničke ateroskleroze iznad i izvan predviđanja na osnovu utvrđenih faktora kardiovaskularnog rizika.
Studija je obuhvatila 5.716 asimptomatskih odraslih osoba prosečne starosti od 69 godina (56,7% žena) koje su pregledane od 2008. do 2009. u okviru projekta BioImage, koji je ispitivao populaciju SAD da bi procenio faktore koji su umešani u progresiju ateroskleroze.
BioImage, koju je vodio dr Fuster, bila je prva studija koja je pokazala vrednost 3D ehokardiografije i drugih naprednih tehnologija snimanja za otkrivanje aterosklerotične bolesti velikih krvnih sudova mnogo pre pojave simptoma. „Duga asimptomatska faza bolesti predstavlja prozor mogućnosti koji nije iskorišćen kod mlađe populacije“, rekao je Fuster, koji je glavni autor studije JACC.
Učesnici studije su pregledani sa dve tehnike snimanja. Opterećenje aterosklerotskim plakovima u karotidnim arterijama mereno je vaskularnim ultrazvukom, koji omogućava detaljnu vizualizaciju unutrašnjosti krvnih sudova, a kompjuterizovanom tomografijom je procenjena kalcifikacija koronarnih arterija.
Zajednički prvi autor dr Ana Garsija Alvarez, vođa CNIC grupe i šef kardiološke službe na Klinici bolnice u Barseloni, objasnila je da je „karotidni plak akumulacija holesterola, kalcijuma i drugih cirkulišućih supstanci koje se talože u zidu krvnih sudova Formiranje ovih plakova može suziti ili blokirati karotidne arterije, smanjujući protok krvi u mozgu i povećavajući rizik od cerebrovaskularnog infarkta ili moždanog udara.
Podgrupa od 732 učesnika studije dodatno je podvrgnuta drugom vaskularnom ultrazvučnom skeniranju više od osam godina nakon početnog pregleda. I svi učesnici su praćeni kako bi se utvrdila stopa smrti od bilo kog uzroka, što je glavna mera ishoda studije.
Tokom 12,4 godine praćenja, 901 (16%) učesnika je umrlo. Opterećenje karotidnim plakom i kalcifikacija koronarnih arterija izmereni na početku studije bili su povezani sa smrću iz bilo kog uzroka. Štaviše, progresija karotidne ateroskleroze dala je dodatne prognostičke informacije i bila je nezavisno povezana sa smrtnošću od svih uzroka.
„Vaskularni ultrazvuk je neinvazivan i pristupačan test, a dragocene prognostičke informacije koje pruža mogu se koristiti za poboljšanje stratifikacije rizika i ciljanje preporuka o načinu života za kontrolu kardiovaskularnih faktora rizika“, podvukao je dr Borja Ibanjez, naučni direktor CNIC-a, kardiolog. u Fundacion Jimenez Diaz, i član je španske mreže za istraživanje kardiovaskularnog sistema (CIBERCV).
Studija, zaključio je dr. Fuster, pokazuje da rano otkrivanje subkliničke ateroskleroze i praćenje njenog napredovanja može poboljšati predviđanje i prevenciju smrti od bilo kog uzroka, nudeći dragoceno sredstvo za kliničku praksu.