Lek za dijabetes semaglutid, poznat i kao Ozempic, ima pozitivan efekat na pacijente sa hroničnim oboljenjem bubrega i gojaznošću. Količina proteina u urinu im se smanjila, kao i stepen upale bubrega i krvni pritisak.
Ovo je pokazala međunarodna studija koju je vodio klinički farmakolog Hido L. Heerspink sa Univerzitetskog medicinskog centra Groningen u Holandiji. Ovo je prvi put da se pokazalo da je ovaj lek za dijabetes, danas najpoznatiji kao sredstvo za mršavljenje, efikasan i kod pacijenata sa hroničnim oštećenjem bubrega.
Rezultati ove studije objavljeni su u Nature Medicine i istovremeno predstavljeni na godišnjem kongresu Američkog društva za nefrologiju.
Hido L. Heerspink je ideju za ovu studiju dobio na početku pandemije korone. Ranije je otkrio da se čini da druga klasa lekova protiv dijabetesa tipa 2, takozvani inhibitori SGLT2, takođe dobro funkcionišu kod pacijenata sa hroničnim oštećenjem bubrega bez dijabetesa. Stoga je želeo da istraži da li bi semaglutid takođe pozitivno delovao na pacijente sa hroničnom bolešću bubrega i gojaznošću.
Prvi učesnici su započeli ovu studiju u drugoj polovini 2022. U to vreme je postajalo sve poznatije da semaglutid izaziva gubitak težine. Kao rezultat toga, uzbuđenje učesnika za ovu studiju uopšte nije bio problem. Mnogi pacijenti su želeli lek, ali više nisu mogli da ga dobiju jer proizvodnja nije mogla da prati potražnju. Ipak, ova studija im je dala 50% šanse da dobiju lek.
Studija je sprovedena u četiri zemlje: Kanadi, Nemačkoj, Španiji i Holandiji. Polovina od 101 učesnika primila je 24-nedeljne injekcije semaglutida, dok je druga polovina dobila placebo. Studija je otkrila da je količina proteina u urinu, mera ishoda koja ukazuje na stepen oštećenja bubrega, smanjena za čak 52%.
Štaviše, utvrđeno je da se stepen upale bubrega smanjio za 30%, pad krvnog pritiska kod učesnika bio je veliki koliko daje lek za snižavanje krvnog pritiska, a kod njih je ključna mera srčane insuficijencije smanjena za 33%. Učesnici su takođe izgubili oko 10% svoje težine.
Heerspink je veoma oduševljen ovim ishodima. „Sjajna stvar je što lek ima i direktne i indirektne efekte na bubrege. Lek direktno utiče na parametre upale u bubregu, snižava masno tkivo oko bubrega, snižavajući količinu proteina u urinu. A indirektno, jer smanjuje težinu i krvni pritisak učesnika.“
Studija je bila prekratka za merenje poboljšanja kvaliteta života učesnika ili srednjoročnih efekata. „Učesnicima smo poslali upitnike o njihovoj ishrani. Činilo se da ređe osećaju glad i zato jedu manje.
Što se tiče praćenja, Heerspink kaže: „Svi signali su zeleni za testiranje ovog leka u velikoj studiji. Želeo bih da saznam da li može da dovede do manjeg broja dijaliza ili transplantacija bubrega. Takođe bih veoma voleo da istražim da li ovaj lek takođe deluje pozitivno kod pacijenata sa oštećenjem bubrega bez gojaznosti.
Klasa lekova pod koje spada Ozempic dizajnirana je za lečenje dijabetesa tipa 2. Lek utiče na crevni hormon GLP-1 koji je odgovoran za pravilnu obradu ugljenih hidrata iz hrane.
Ovo je, delimično, stimulisanjem oslobađanja insulina od strane pankreasa. Pored toga, GLP-1 smanjuje osećaj gladi i uzrokuje da se hrana sporije kreće od želuca do creva. Daje osećaj sitosti duže, što dovodi do gubitka težine. Ovi efekti poboljšavaju kontrolu glukoze i gubitak težine.